Biznismen Milan Beko prihvatio je ponudu premijera Alekandra Vučića da preuzme upravljanje Železnicama Srbije, što je uzburkalo javnost. Da li će se mnoga propala javna preduzeća naći pod rukovodstvom srpskih biznismena kao v.d. direktora, ostaje da se vidi. Nekadašnji ministar u Vladi Mirka Marjanovića i predsednik upravnog odbora Zastave kaže da nije mogao da odbije ponudu premijera Vučića.
– Kao neko ko je toliko ukazivao na probleme u kojima se nalazi srpsko društvo i ekonomija bio bih krajnje nepošten prema sebi kada bih ovakvu ponudu odbio – izjavio je Beko za beogradske medije.
Milan Beko rođen je 16. februara 1961. godine u Herceg Novom. Poreklo prezimena Beko nije najjasnije, mada se može pretpostaviti da porodica potiče od Bekića iz Hercegovine, među kojima ima i pravoslavaca i muslimana. Pravoslavni Bekići vode poreklo od Trtalja iz istočne Hercegovine i slave Aranđelovdan. Muslimani Bekići živeli su u Trebinju i okolini, a doselili su se iz Boke u 17. veku. Crnogorski etnolozi, pak, tvrde, da je porodica Bekić iz Lepetića i okoline Herceg Novog, ali da su poreklom iz Zubaca kod Trebinja. Pretpostavlja se da je Bekićima neko skratio prezime, tako što je nekom Bekiću prišiven nadimak Beko, s tim što se i kozi često daje to ime. Postoji i turcizam "bekija", što znači "ostatak", pa je tako selo u ljubuškoj opštini dobilo ime Bekija (ostatak od imotskog kadiluka) kad je palo pod mletačku vlasti. U ovom kraju ljudi vekovima nisu imali mnogo izbora, ili su se bavili švercom ili su ostajali sirotinja. Milan je u rodnom Herceg Novom završio srednju školu kao prosečan i ne mnogo ambiciozan đak. Škola mu je maltene bila pred kućnim pragom, na stotinak metara od kuće, ali ga nije mnogo zanimala.
Zahvaljujući sposobnom ocu Janku, Milan je lako stigao do Beograda, gde je završio Saobraćajni fakultet. Diplomirao je na temu "Uticaj profila i režima leta na operativne troškove aviona za regionalni saobraćaj". Nikad nije radio u struci, a poslovnu karijeru je počeo u marketinškoj agenciji Spektra, kao direktor marketinga. Tako je prošao put od nepoznatog direktora marketinga agencije, koju će kasnije proslaviti Vladimir Popović Beba, preko vlasnika firme Di Bek za trgovinu svim i svačim, političara, poslanika, ministra, čoveka iz senke. Ovaj epitet stekao je poslednjih godina od kada se ne pojavljuje u javnosti i ne daje izjave, a s vremena na vreme se čuje da je učestvovao kao kupac u privatizaciji neke od firmi.
Beka su povezivali i sa prodajom firme Knjaz Miloš, spoljnotrgovinske firme Rapid, C marketa, na kraju Luke Beograd. Bio je Miloševićev ministar za privatizaciju (kasnije i ministar za privredu u saveznoj vladi), a zbog bliskosti sa bivšim predsednikom SRJ i Srbije bio mu je zabranjen ulazak u Evropsku uniju. Beko se pojavljuje kao bitna figura u vreme kada je Milošević prodao 49 odsto vlasništva Telekoma Srbije grčkoj kompaniji OTE i italijanskom STET-u. Zoranu Đinđiću je krstio sina Luku, a pomogao mu je i u političkoj kampanji, koncipirao je prvi zakon o privatizaciji, a onda se 2000. našao na izbornoj listi JUL-a za saveznog poslanika, da bi na kraju vratio poslanički mandat, saopštio da napušta politiku – i nestao. Retko se pojavljuje u javnosti, osim na koktelima i proslavama nekih od političara, pa je zato i dobio ime čovek iz senke. Smatraju ga za ličnost kojoj su sva vrata otvorena, a u mnogim poslovima snalazi se kao riba u vodi, što i nije tako čudno, s obzirom na činjenicu da mu je omiljeni hobi plivanje. Omiljeni automobil mu je audi. Poslovna deviza mu je: "Kapital diktira pravila igre", a životni moto: "Što se može dosegnuti, probaj."
Sa suprugom koja je očni lekar ima četvoro dece. Nikad se nije izjašnjavao kog je verskog i nacionalnog opredeljenja. Leto provodi u svojoj vili u Herceg Novom. Ne voli da komunicira sa novinarima, tako da se njegovi intervjui mogu prebrojati na prste jedne ruke. Privatnost čuva daleko od očiju javnosti, pa je tako veoma retko naći neku informaciju iz njegovog privatnog života.
