Najnovije ankete pokazuju da je proevropski blok predsednika Petra Porošenka u izvesnom vođstvu. Porošenkova stranka Solidarnost bi zajedno sa savezničkom partijom Udar na čelu sa bivšim bokserom Vitalijem Kličkom mogla da osvoji 30 odsto glasova, dok bi drugo i treće mesto moglo da pripadne Radikalnoj stranci populiste Oleha Lijaška (oko 13 odsto) i Narodnom frontu premijera Arsenija Jacenjuka koji je na oko oko 11 odsto. Jedan od očekivanih gubitnika je stranka Julije Timošenko Otadžbina, čija je podrška opala na 4,7 odsto.
Rusija će priznati izboreRusija će priznati ukrajinske parlamentarne izbore zakazane za 26. oktobar, rekao je šef administracije Kremlja Sergej Ivanov. On je naglasio da želi da Ukrajina postane normalna i civilizovana država. – Priznaćemo ih, ne brinite. Želimo da Ukrajina postane normalna i civilizovana, odnosno samostalna država koja nije neprijateljski nastrojena prema Rusiji – odgovorio je Ivanov na pitanje novinara. |
Nove političke snage koje su se pojavile posle Majdana uglavnom imaju tendenciju da budu u prozapadnom izbornom polju. S druge strane, partije koje su se tradicionalno smatrale proruskim su praktično izgubile podršku glasača. Partija regiona svrgnutog predsednika Vikotra Janukoviča praktično je ugašena, a njihovi saveznici komunisti verovatno neće imati nijednog predstavnika u parlamentu, prvi put otkako je Ukrajina stekla nezavisnost 1991.
Osim toga, na ruku im ne ide ni to što na Krimu i u delovima Donbasa, gde imali najveće biračko telo, izbori za Vrhovnu radu neće biti održati. Proruski aktivisti prete da će blokirati glasačka mesta u 14 okruga u istočnim regionima i organizovati odvojene izbore početkom novembra, zbog čega Centralna izborna komisija očekuje da će biti izabrano 424, a ne 450 poslanika. Ankete pokazuju da bi samo četiri od 29 političkih grupa koliko ih učestvuje u izbornoj trci, sa 3.114 kandidata na stranačkim listama, moglo da pređe prag od pet odsto koji je potreban za ulazak u sastav Vrhovne Rade.
Izborna kampanja se odvija uz politički pritisak vlasti, duboki društveni raskol i zastrašivanje, izjavio je predsednik ruske Državne dume Sergej Nariškin.
– Raskol u društvu, krvavi građanski rat, humanitarna katastrofa, to su ekstremni uslovi u kojima se odvija izborna kampanja – naglasio je on.
Naršikin je istakao da umesto normalne političke konkurencije i nacionalnog dijaloga dolazi do političkog sukoba, raste politički progon protivnika, fizičko nasilje nad oponentima, ukidaju se "neposlušni" mediji.
Ni posle osam meseci Ukrajinci nisu dočekali plodove svoje revolucije. Janukovič je pobegao iz zemlje, Krim se otcepio i pripojio Rusiji, na istoku je rat.
