Iz čistog očaja, Fidel Kastro je legalizovao upotrebu dolara na ostrvu. Tako su osnovni prehrambeni proizvodi dostupni za bonove i pezose, dok se u radnjama s luksuznom robom plaća dolarima. U luksuz se na Kubi ubraja i maslac i plaća se samo dolarima.
Dakle, kubansko stanovništvo deli se na one s dolarima i one s pezosima. Oni s dolarima, zarađenim od turizma ili dobijenim od rođaka emigranata (računa se da na potonji način, svake godine, na Kubu dospe suma od oko 800 miliona dolara), mogu da kupuju u specijalizovanim državnim radnjama, snabdevenim poput "šopova" u Majamiju.
Prema poslednjem izveštaju međunarodne nevladine organizacije Hjuman Rajts Voč, 90 odsto Kubanaca jedva preživljava i ne sme glasno da izgovori ime svog predsednika, pazeći se vladinih doušnika i špijuna koji vrebaju iza svakog ćoška. Nema slobode govora i udruživanja, nekoliko disidenata je u zatvoru samo zato što su kritikovali neki dokument Komunističke partije Kube, a 20 godina zatvora dobija se za anti-Kastro pamflet.
Poslednji čin Hladnog rata:
1. Kuba istopila gvozdenu zavesu
2. Plan da Fidelu otpadne brada
