"Ko imitira propada", izjavio je Raul, što je odmah protumačeno kao najava da neće u svemu slediti i kopirati brata.
Bolji poznavaoci kubanskih prilika tvrde da Fidel i Raul nisu previše slični. Raul je uvek bio u senci Fidela, ali karakteri im nisu slični. Dok je Fidela uvek vodio politički instinkt, Raul je mnogo sporiji u odlučivanju, sistematičniji, oprezniji, detaljniji. Kad nešto ne zna, ili ne poznaje dovoljno, traži mišljenje savetnika i eksperata, često i drugo, treće.
Fidel je obožavao pažnju, kamere, bliceve. Voleo je da šokira, drži beskrajno duge govore po kojima i danas u svetu neke "daveže" nazivaju Kastrom. Znao je satima da stoji za govornicom, obarajući sopstvene rekorde u govorancijama.
Raul je sasvim suprotan. On je diskretan, stidljiv, tih. Ne viče, ne gestikulira. Govori kratko i mnogo bolje sluša sagovornike od brata. Za prve dve godine vladavine dao je samo jedan intervju i to partijskom listu "Granma" nazvanom po čuvenom brodu kojim su kubanski revolucionari 1959. isplovili ka Kubi.
Raul Kastro je duboko privržen porodici. Smatraju ga praktičnim i efikasnim. Svojevremeno je Revolucionarne oružane snage (FAR) pretvorio u modernu i moćnu armiju koja je postala i značajna izvozna firma. Kažu da je posle raspada SSSR uticao na brata da prihvati novu realnost i da dozvoli otvaranje malih privatnih trgovina.
Zbog specifičnosti i izolacije proučavao je iskustva Kine i Vijetnama i tražio najbolja rešenja za ekonomski sistem u kome je država praktično vlasnik svega, a Komunistička partija jedina ideologija.
Najavio je da se "proučava" ukidanje "tačkica" za snabdevanje, zatim besplatno deljenje potrepština građanima i razne subvencije. To je, naravno, daleko od zaokreta ka tržišnoj ekonomiji, ali jačanje privatnog sektora, pre svega u poljoprivredi, biće značajan korak.
Nema sumnje da se Raul o svemu konsultuje s bratom, ali dobri poznavaoci prilika u Havani tvrde da je savet samo savet, te da odluke istinski donosi Raul.
