Ako postoji neko s kim se deca najbolje slažu, to su – životinje! Upravo je zbog toga bila eksplozija radosti kad je učiteljica Danijela Stamenov svojim đacima iz Dopunske škole saopštila da se ide u zoološki vrt. Istina, do tog zoološkog vrta u Bovalu treba da se vozi 250 kilometra, ali to nikom nije teško palo. Nije bilo mrsko ni, kako se opisuju, "uvek zaposlenim roditeljima", koji su se momentalno pridružili, naglašavajući da su samo pratnja, a u stvari su bili jednako brzi sa decom obilazeći životinje i njihove domove.
|
Nikako svi na okupu |
– Ovaj zoološki vrt je najveći u Francuskoj i jedan je od 15 najboljih u svetu. To je magično i nezaboravno mesto sa 5.700 životinja – tako je na ulasku u vrt informisala učiteljica Danijela, a čim je stavila tačku, nastao je pravi kolektivni stampedo.
Koga prvo videti, s kim se upoznati, možda nekoga i dotaći? A tek koliko je odjekivala cika i vika naše dece! Njih 120 jedni druge pozivaju, uglas objašnjavaju, sećaju se lekcija iz škole, pa i crtanih filmova.
– Imam utisak da se danas ovde čuje samo srpski jezik – oblivena zadovoljstvom primećuje učiteljica Danijela.
Odrađivali su jednodnevni izlet, ali i zadatak: moraju na času srpskog jeziku da nauče nazive svih životinja i da ih prepoznaju.
|
Isplatio se sav trud |
A u toj lekciji kao da je stotinu lekcija. Koliko pitanja, toliko se moralo dobiti i odgovora. Bilo je dece, a i odraslih, onih koji su hteli da priznaju, kako neke životinje vide prvi put u životu. Kada se sve sabralo, odluka je bila zajednička:
– Najviše su nam se svidele pande i spektakli ptica i foka.
Koliko uživaju školarci, a svi su s uspehom zaključili školsku godinu, toliko i odrasli, među kojim prednjače bake i deke, ne priznajući godine jure za decom i ponavljaju da su se podmladili.
Nije samo taj fantastični životinjski raj opčinio izletnike, već se među svima plelo neko nadahnuto druženje.
– Sve ih motrim. Uživaju u slobodnoj šetnji po ovom prekrasnom vremenu. Deca koju prate roditelji vešto izbegavaju pratnju i ne može ih niko zaustaviti u trci od životinje do životinje. Neki se okuraže, pomiluju životinju i svojim aparatom je obavezno fotografišu – otkriva učiteljica Danijela.
A taj dan kao da nije imao sate, prošao je brzo. Svi oduševljeni.
