Nije bilo mrsko ni, kako se opisuju, "uvek zaposlenim roditeljima", koji su se momentalno pridružili, naglašavajući da su samo pratnja, a u stvari su bili jednako brzi sa decom obilazeći životinje i njihove domove.
– Ovaj zoološki vrt je najveći u Francuskoj i jedan je od 15 najboljih u svetu. To je magično i nezaboravno mesto sa 5.700 životinja – tako je na ulasku u vrt informisala učiteljica Danijela, a čim je stavila tačku, nastao je pravi kolektivni stampedo.
Nikako svi na okupu– Koliko je jurnjave bilo govori i podatak da ni u jednom trenutku nismo mogli da prikupimo svu decu za zajedničku fotografiju – primećuje učiteljica Danijela. |
Koga prvo videti, s kim se upoznati, možda nekoga i dotaći? A tek koliko je odjekivala cika i vika naše dece! Njih 120 jedni druge pozivaju, uglas objašnjavaju, sećaju se lekcija iz škole, pa i crtanih filmova.
– Imam utisak da se danas ovde čuje samo srpski jezik – oblivena zadovoljstvom primećuje učiteljica Danijela.
Odrađivali su jednodnevni izlet, ali i zadatak: moraju na času srpskog jeziku da nauče nazive svih životinja i da ih prepoznaju.
A u toj lekciji kao da je stotinu lekcija. Koliko pitanja, toliko se moralo dobiti i odgovora. Bilo je dece, a i odraslih, onih koji su hteli da priznaju, kako neke životinje vide prvi put u životu. Kada se sve sabralo, odluka je bila zajednička:
– Najviše su nam se svidele pande i spektakli ptica i foka.
Isplatio se sav trud– Opušteno druženje nastavljeno je i u autobusu. U ovom danu bilo je puno povoda za neka drugačija i nova prijateljstva, a čini mi se i za simpatije. Puno mi je srce, pogotovo što sam zaključila da se isplatio sav trud oko organizacije izleta. Dodatnu potvrdu za to dobila sam kad su na rastanku svi horski ponavljali: |
Koliko uživaju školarci, a svi su s uspehom zaključili školsku godinu, toliko i odrasli, među kojim prednjače bake i deke, ne priznajući godine jure za decom i ponavljaju da su se podmladili.
Nije samo taj fantastični životinjski raj opčinio izletnike, već se među svima plelo neko nadahnuto druženje.
– Sve ih motrim. Uživaju u slobodnoj šetnji po ovom prekrasnom vremenu. Deca koju prate roditelji vešto izbegavaju pratnju i ne može ih niko zaustaviti u trci od životinje do životinje. Neki se okuraže, pomiluju životinju i svojim aparatom je obavezno fotografišu – otkriva učiteljica Danijela. A taj dan kao da nije imao sate, prošao je brzo. Svi oduševljeni.
