Mnogi ljudi pronalaze izgovore za rekreativnu konzumaciju alkohola, verujući u njegove navodne prednosti.
Dugo se verovalo u pozitivan uticaj alkohola na brojne zdravstvene ishode, od dobrog zdravlja srca do dugovečnosti. Realnost je drugačija.
Zdravstvene koristi od konzumiranja alkohola su moguće, ali realnost je da je alkohol toksična, psihoaktivna supstanca. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, alkohol je odgovoran za do tri miliona smrti godišnje.
Stoga se postavlja pitanje da li može ovaj porok odgovoran za ozbiljne neželjene efekte i bolest biti dobar za nas?
Nedavno istraživanje pokazuje da šteta od svakodnevne konzumacije alkohola može biti veća od potencijalne koristi na duži rok, ali kakve efekte možete očekivati od jednog do dva pića dnevno?
A, ako svakodnevno unosimo alkohol u naš organizam, evo što se dešava s njim.
Smanjen kvalitet sna
Čaša vina može da vas uspava, ali da li ima dobar efekat na ukupan san? Alkohol je depresivan i ima sedativni efekat, što može pomoći ljudima da spavaju. Međutim loš san je skoro zagarantovan. Alkohol utiče na kvalitet sna prekidajući REM ciklus i ometajući disanje.
Istraživanje iz 2020. objavljeno u časopisu Public Health Nutrition pokazalo je da ljudi koji češće konzumiraju alkohol imaju veću verovatnoću da dožive kratak san i hrkanje.
Moguće smanjenje zapremine mozga
Za mnoge je čaša piva način da „isključe mozak“ i opuste se nakon napornog dana. Nažalost, kada je u pitanju zdravlje mozga, svakodnevna potrošnja može doprineti postepenom gašenju.
Naučni rad iz 2022. objavljen u časopisu Nature Communications otkriva da samo jedno piće dnevno može biti povezano sa promenama u zapremini sive i bele materije u mozgu.
Ljudi koji su svakodnevno konzumirali veće količine alkohola pokazali su još veće smanjenje zapremine moždane materije.
Poremećaji raspoloženja
Alkohol se često koristi kao mehanizam za borbu protiv lošeg raspoloženja, ali se pokazalo da alkohol može doprineti začaranom krugu lošeg raspoloženja. Kao depresant, alkohol ima direktan uticaj na ravnotežu neurotransmitera u mozgu. Moguće je osećati se opušteno i samopouzdano tokom konzumiranja, ali čim se alkohol metaboliše, hemijske promene koje se javljaju nakon toga mogu dovesti do razdražljivosti, anksioznosti, depresije ili besa.
Loše oralno zdravlje
Kao diuretik, alkohol ispire vodu i so iz tela i može izazvati dehidraciju. Osećaj očajničke potrebe za vodom i suva usta nakon noći – rezultat su dehidracije. Osim nelagodnosti, suva usta mogu dovesti do upale u ustima i smanjenog protoka pljuvačke, što uzrokuje karijes.
Alkohol goji
Uticaj alkohola na težinu delimično je povezan sa lošim snom. Istraživanje iz 2017. pokazalo je da je delimična deprivacija sna povezana sa povećanim unosom kalorija. Drugi način na koji alkohol utiče na težinu je njegov kalorijski sadržaj. Alkohol je drugi najkaloričniji makronutrijent i ne sadrži hranljive materije, a takođe povećava sklonost pojedinca ka kaloričnijoj hrani.
Smanjen imunitet
Jak imuni sistem je neophodan za borbu protiv bolesti. Veliki deo imunog sistema nalazi se u gastrointestinalnom traktu, koji je prva tačka kontakta sa alkoholom nakon direktne konzumacije.
Česta konzumacija može dovesti do sindroma propuštanja creva, koji kasnije izaziva upale u celom telu, menja pozitivne bakterije u crevima i oštećuje krvne ćelije.
Loše zdravlje digestivnog sistema
Zdrava creva su važan deo ukupnog zdravlja. Održavaju stabilno raspoloženje, regulišu hormone, obezbeđuju dobar imunitet i slabu upalu. Alkohol može izazvati pustoš u crevima, oštetiti sluznicu gastrointestinalnog trakta i ubiti korisne bakterije creva. Kombinacija oštećene sluzokože digestivnog sistema i disbioze može dovesti do problema sa varenjem, lošeg raspoloženja, kožnih problema i oslabljenog imuniteta, prenosi N1 Zagreb.
