Posledice koje je korona virus ostavio za sobom su nemerljive, a mnogi politički stručnjaci tvrde da će “računi” čovečanstvu tek da stignu, i biće gore nego što možemo da zamislimo. Mnogi tvrde da su tokom borbe protiv virusa COVID-19 ojačale autoritarne tendencije u svim delovima sveta. U pojedinim svetskim moćnicima, pored potrebe da suzbiju pošast, javila se i potreba da suzbiju mnoga ljudska prava. Jedni tvrde da je to jedini način borbe protiv virusa, dok drugi tvrde da je virus samo izgovor za diktaturu.
Mere sprečavanja širenja pandemije korone koje sprovode manje-više sve države u svetu zasnovane su, pre svega, na ograničenju kretanja, zabrani okupljanja, blokiranoj privredi i gvozdenoj disciplini. Takav način borbe, nažalost, preti da izazove pored ekonomske i najveću demokratsku recesiju u ovom milenijumu.
Spoljnopolitički kolumnista “Tajma” Ijan Bremer ističe za “Blic” da se pred našim očima praktično već dešava jačanje autoritarizma, kao i novi uzlet ksenofobije i populizma, kojima smo svedočili i pre pojave pandemije. Upozorava i da bi na leđima ozbiljne i duboke ekonomske recesije situacija mogla da se dodatno iskomplikuje.
Podseća, međutim, da način borbe protiv virusa korone razlikuje od države do države.
– Kina je mnogo toga dobro uradila s rigoroznim karantinom i praćenjem pojedinaca iako je njena vlast na početku zataškavala virus zbog čega sad imamo globalnu epidemiju. Medutim, druge zemlje sličnog uređenja poput Rusije i Irana nisu se pokazale kompetentnim u borbi protiv virusa COVID-19. Slično je i sa demokratijama. Nemačka, Novi Zeland i Južna Koreja su veoma efikasne, dok su, recimo, SAD i Velika Britanija znatno manje uspešne – naglašava Bremer.
Pandemijsku opasnost po demokratiju naš sagovornik gleda, najpre, iz ugla uloge koju SAD ima u svetu.
– Sveobuhvatni problem koji nameće autoritarizam ima mnogo više veze sa odustajanjem SAD od pozicije globalnog vođe što daje znatno veću priliku Kini da pojača uticaj na zemlje koje su očajne. Pogotovo što se ekonomija u Kini obnavlja dok je u SAD i Evropi i dalje blokirana zbog korone – podvlači Bremer.
Ksenofobija i populizam su, dodaje, bili u porastu i kada su ekonomije dobro funkcionisale pre pandemije jer je nejednakost bila velika.
– Za očekivanje je da bi na leđima ozbiljne i duboke ekonomske recesije mogle još značajnije da porastu i ksenofobija i populizam. Znatno više ljudi osećaće se kao da je sistem postavljen protiv njih, a to znači više antimigrantskog i protekcionističkog osećanja i podela na nas i njih. Već smo videli pojačane karantinske mere protiv romskih zajednica u državama poput Slovačke, Bugarske i Rumunije. Ako veliki broj izbeglica iz Sirije, Bliskog istoka i Severne Afrike bude ozbiljno zaražen virusom korone, to će samo stvoriti nepodnošljivu situaciju za njih – apostrofira Bremer.
Otpor prema migrantima
Predsednik američkog Saveta za spoljne odnose i iskusni diplomata Ričard Has ima drugačije viđenje sveta nakon korone u odnosu na Bremera. On u svojoj kolumni za “Foreign affairs magazine” ističe da je malo verovatno da će se svet radikalno razlikovati u odnosu na period pre pandemije. Jer, praktično, mi smo već i pre pandemije svedočili određenoj vrsti sunovrata poznatih, demokratskih vrednosti.
– Svet će biti prepoznatljiv i nakon krize. Smanjena liderska uloga SAD, neuspešna globalna saradnja i nesklad velih sila karakterisali su međunarodno okruženje i pre pojave virusa. Pandemija pustoši otvorene i zatvorene države, bogate i siromašne, Istok i Zapad. Ono što nedostaje jeste bilo kakav znak smislenog globalnog odgovora. Dokaz za to je i gotovo nebitna uloga Svetske zdravstvene organizacije – apostrofira Has.
Kako kaže, pandemija će samo pojačati otpor prema migrantima i izbeglicama koji je bio vidljiv u velikom delu sveta u poslednjih pet godina.
– Do toga će doći delom zbog rizika od uvoza zaraznih bolesti, a delom i zbog velike nezaposlenosti koja se očekuje, pa će društva biti oprezna u prihvatanju stranaca. Otpor prema migrantima i izbeglicama biće sve jači – smatra Has.
Scenario sličan posleratnom
Predsednik Foruma za strateške studije Instituta društvenih nauka Neven Cvetićanin ističe da borba protiv korona virusa definitivno jača autoritativne tendencije, ali i dalje nije poznato kako će se to odraziti na socijalnu podlogu.
– To je mač sa dve oštrice, pošto društvo može da reaguje poput opruge: što ga više pritiskaš uzvraća komešanjem – objašnjava Cvetičanin.
– Ili ćemo imati dalju produkciju krize, haosa, porast autoritarnih tendecija i geopolitičke borbe kao nakon Prvog svetskog rata ili ce doći do dogovora SAD i Kine u vezi sa funkcionisanjem međunarodnog poretka kao posle Drugog svetskog rata – smatra Cvetićanin.
