Bez odobrenja Saveta bezbednosti UN ili objave rata, pre 23 godine, 24. marta 1999. godine 19 najmoćnijih država sveta napale su SR Jugoslaviju u najvećoj vojnoj operaciji na tlu Evrope posle Drugog svetskog rata.
Napad, koji je imao sve elemente agresije, otpočeo je iz vazduhoplovne baze Avijano (Italija), a tokom 78 dana rata na prostor tadašnje Srbije i Crne Gore iz vazduha, sa vode i kopna, u više od 2.300 vazdušnih udara ispaljeno je 420.000 projektila ukupne težine veće od 22.000 tona. Prema još nepotpunim podacima, u agresiji je ubijeno najmanje 2.500, a povređeno više od 12.500 ljudi, mahom civila.
Uz ove brojke, treba dodati i smrtno stradale od posledica izazvanih bombardovanjem osiromašenim uranijumom, ali i raketiranja hemijskih i industrijskih postrojenja. Jezivo zvuči podatak da je na Srbiju i Crnu Goru ispaljeno toliko raketa sa uranijumom 235 da bi se od količine moglo napraviti čak 170 atomskih bombi koje su 1945. bačene na Hirošimu i Nagasaki.
Takođe, na teritoriju Srbije, na 219 lokacija (površine 23.000 kvadratnih kilometara) bačeno je i oko 37.000 kasetnih bombi zabranjenih po Ženevskoj konvenciji. U bombardovanju je uništeno i oštećeno 25.000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga. Uništeno je ili oštećeno 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture, kao i 44 mosta, 52 aerodroma… Procena je da je tadašnjoj SRJ pričinjena materijalna šteta između 30 i 100 milijardi dolara.
U temi broja, uz pomoć nekih od ključnih aktera odbrane tadašnje SR Jugoslavije koju su činile Srbija i Crna Gora, “Vesti” se prisećaju ključnih događaja iz perioda agresije, ali i istražuju na koji način je ova vojna intervencija promenila tok međunarodne istorije.
Boško Antić, kontraadmiral u penziji, nekadašnji načelnik Škole nacionalne odbrane koji je iškolovao 95 generala i 148 pukovnika, kaže za “Vesti” da je napad na SRJ bio “brutalna agresija”.
– To je bio datum kada su SAD instrumentizovale mađunarodnu zajednicu, a 19 članica NATO testirale strategiju vladanja svetom u 21. veku – ističe kontraadmiral Antić i dodaje da je ovaj rat pokazao na delu staru mudrost “da boj ne bije svijetlo oružje, već srce u junaka”.
– Tadašnja Vojska Jugoslavije se herojski 78 dana suprotstavila najjačoj sili sveta i zahvaljujući visokom moralu, osposobljenošću i efikasnim komandovanjem na svim nivoima sprečena je okupacija – navodi kontraadmiral Antić.
General Luka Kastratović, predsednik Izvršnog odbora Kluba generala i admirala Srbije, kaže da je danas svima u svetu jasno da je agresija na SRJ i Srbiju bila “eklatantan primer kršenja međunarodnog prava i Povelje UN”.
– Srbi su kroz istoriju naučili da je najveća vrednost sloboda i nezavisnost – poštujemo sve ali ne prihvatamo tuđe, neprijateljske savete i naloge. Iako slobodoljubive države i pokreti u svetu osuđuju agresiju SAD, NATO i njihovi sateliti stalno ponavljaju da je agresija bila opravdana. Zbog toga smo obavezni, iako je sve jasno i poznato, da stalno podsećamo na istinu o toj zločinačkoj agresiji. Kako SRJ i Srbija nije prihvatila američke ultimatume, 19 NATO zemalja izvršilo je 1999. godine agresiju, kršeći ne samo međunarodna pravna dokumenta već i ustave svojih zemalja i Statut NATO – naglašava general Kastratović.
Zaboravljeni povod
Kao direktan povod za agresiju, NATO je naveo akciju srpske policije 15. januara u selu Račak kada je, kako su tvrdili, hladnokrvno ubijeno na desetine civila.
Ironijom sudbine, ovaj zločin je tokom procesa Slobodanu Miloševiću, tadašnjem predsedniku SRJ u Haškom tribunalu na kraju izbačen iz dokaza Tužilaštva, čime su posredno potvrđene tvrdnje srpskih istražitelja, ali i brojnih svetskih patologa da je većina “žrtava” stradalo zapravo u okršaju sa specijalnim snagama policije, a zatim su preobučeni u civilna odela.
Smrt male Milice
Rođena 9. januara 1996. godine, Milica Rakić je ubijena 17. aprila 1999, u svom kupatilu, u Ulici Dimitrija Lazareva Raše u Batajnici.
Ubijena je u kupatilu od gelera bombe koja je šest kilometara “promašila” cilj – aerodrom.
Ova trogodišnja devojčica postala je simbol srpskog stradanja, a njena bista nalazi se na spomeniku stradaloj deci u Tašmajdanskom parku u Beogradu.
Vandali su prošle godine ukrali i polomili ovu bistu, ali je ona rekonstruisana zahvaljujući inicijativi predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
