Posledice mogućeg povlačenja SAD iz Kfora: Traži li Priština novog saveznika u Turskoj??

Tanjug/AP

Ideja stara, ali sa Trampom i ostvarljiva: američke snage bi zbog kresanja budžeta mogle da se povuku iz većine misija po svetu, pa i iz sastava Kfora na Kosovu. “Forin polisi” nedavno je unapredio priču tvrdnjom da se vlasti u Prištini ubrzano pripremaju za takav scenario i prave savezništvo sa Turskom.

Za stručnjake iz oblasti bezbednosti slagalica koju nije nemoguće sklopiti. U svakoj „mozgalici“, pa tako i u ovoj obavezno je i jedno „ali“. SAD će se teško odreći svoje „zastavice“ na Kosovu, a i mnogim zemljama EU i Zapadnog Balkana ne dopada se ideja vojne ekspanzije Ankare na jugozapad Evrope, poručuju sagovornici Kosovo onlajna.

– Kfor bi trebalo da bude u mogućnosti da nastavi svoje operacije u slučaju povlačenja SAD, uglavnom zato što se Kosovo pripremilo za ovaj potencijalni scenario jačanjem svojih odnosa sa Turskom poslednjih godina – tvrdi američki stručnjak za bezbednost Đorđo Kafiero za “Forin polisi”.

Svoju tezu objavljenu u “Forin polisiju” zasniva na najavi novog američkog predsednika Donalda Trampa da bi mogao da povuče vojne snage iz raznih krajeva sveta.

Mnogo je slikovitiji novinar Baton Hadžiu.

Povlačenje SAD sa Kosova bila bi, ističe, „strateška promena pejzaža regiona“.

“Šta će se desiti ako Tramp nastavi viziju povlačenja iz ‘tuđih ratova’? Može li se zamisliti Kosovo bez SAD kao njegovog stalnog zaštitnika? Takav scenario, ma koliko nekom izgledao malo verovatan, suštinski bi promenio politički i strateški pejzaž regiona“, ističe Baton Hadžiu u autorskom tekstu za “Albanijan post”.

Ukoliko je verovati brojkama, taj „pejsaž“ je uveliko promenjen pošto SAD odavno nemaju najbrojnije snage na Kosovu.

Prema zvaničnim podacima Kfora, u ovoj misiji UN trenutno učestvuje 4.302 vojnika iz 29 zemalja. Najbrojniju misiju ima Italija sa 855 vojnika, a SAD su druge sa 598 pripadnika.

U grupi zemalja koje na terenu imaju više od 300 vojnika Turska je „u sredini“ sa 325 pripadnika svojih oružanih snaga. Ispred nje je Mađarska sa 365 pripadnika i Nemačka sa okruglo 300 vojnika.

NATO “jednačina”

Viši savetnik ISAK fonda Marko Savković kaže u razgovoru za Kosovo onlajn da bez obzira što Trampova administracija „češlja” budžetske rashode u ovom trenutku ipak nije realno da bi SAD mogle da povuku svoje trupe iz sastava Kfora.

Još manje je izvodljivo da Turska preuzme značajniju ulogu u Kforu jer bi to prethodno trebale da odobre i preostale članice Kvinte, već se sa takvom idejom ne bi složile ni mnoge zemlje Zapadnog Balkana.

– Pretpostavljam da Trampova administracija užurbano prolazi sve rashode koje ima u sistemu odbrane. Imaju novog sekretara odbrane koji je takođe dosta zanimljiva i drugačija pojava od političkih lidera koje smo do sada viđali, i sigurno da ono što njih opterećuje jeste taj ogroman trošak trupa koje su po celom svetu, vojnih baza koje su svuda otvorene… Ali, veliko je pitanje da li je Evropa u središtu pažnje Trampove administracije. Meni deluje da nije. Bez obzira na celu ovu priču i prepucavanje oko Grenlanda. Zapravo je i tu fokus na jednom drugom delu sveta – kaže Savković.

Preispitivanje budžeta koje SAD troše na svoje vojne trupe i baze širom sveta smatra realnom pretnjom, ali ističe i da bi to impliciralo mnogo ozbiljnije posledice, posebno po NATO.

– To je samo jedan deo problema koji NATO ima ili će imati sa SAD. Ako se sećamo, u prvom mandatu, mnogo puta Tramp je pretio da će povući Ameriku iz NATO. Izlazak Amerike bi značio kraj NATO, a kraj NATO bi opet za sobom povukao kraj jedne bezbednosne arhitekture u Evropi koju imamo više od 70 godina – upozorava Savković.

Tvrdnju „Forin polisija“ da se Kosovo ubrzano priprema za takav scenario tako što već jača odnose sa Turskom, smatra još jednom spekulacijom.

Upitno je i kako bi na to reagovale ne samo preostale članice Kvinte, već i države Zapadnog Balkana.

– Da li bi Turska mogla da nadoknadi SAD? Svakako ne. Turska jeste regionalna sila, ona jeste važna, ali prosto sa tim bi moralo da se složi mnogo aktera. S tim bi mogle da se slože i ostale članice Kvinte, a mi ne znamo kako bi one na to gledale. Ovo je vrlo hipotetički scenario. Na kraju krajeva, nisam siguran ni da bi sve zemlje na Zapadnom Balkanu na to gledale blagonaklono – uveren je Savković.

Mitovi i interesi

Vojni analitičar Aleksandar Radić celu priču vidi kroz „mitove i “interese”.

Objašnjava da SAD već duže vremena razmatraju mogućnost da povuku svoje snage iz Kfora, ali da to nikako ne bi značilo i veći angažman Turske za koju je Kosovo jedna od strateški ključih tačaka na prostoru Zapadnog Balkana.

– Amerikanci su davno pokazali, još pre prve dekade 21. veka nedostatak želje da borave na Kosovu. Srpski nacionalni mit je priča o Bondstilu, o 100 godina američke kontrole, o tajnim interesima koji postoje. Zapravo, davno je već otvorena tema u Vašingtonu da bi mogli da odu sa Kosova jer to nije njihov problem. Ostali su zbog turbulentne situacije, ali činjenica je da Amerikanci u tu misiju šalju isključivo Nacionalnu gardu, znači Teritorijalnu odbranu, dovoljno govori o tome na koji način doživljavanju problem Kosova. Bitno im je da tamo prisutna njihova zastava. Jeste, prisutna je i američka vojska, ali to nisu jedinice prve linije i tamo su samo zbog pokazivanja moći, političkog autoriteta – kaže Radić za Kosovo onlajn.

Uveren je da bi Tramp svojim pragmatičnim odnosom mogao da ostvari tu ideju.

– Trampov pragmatičan odnos lako bi mogao da dovede do toga da kaže: “Što mi tamo držimo neki bataljon u Bondstilu i šta oni zapravo tamo rade. Da li je to evropski problem? Da. Da li Evropa strahuje od problema na Balkanu? Da. Pa neka se Evropljani bave tim problemom” – smatra Radić.

Prema njegovim rečima, i do sada je bilo vidljivo da najveće interesovanje za učešće u misiji Kfora iskazuju zemlje koje su geografski bliske Kosovu.

Tu, naglašava, ne treba računati i Tursku koja, tvrdi, ima sasvim drugu „računicu“.

– Turski faktor je nešto drugo. Turska želi da projektuje svoju silu na Balkanu. Žele politički uticaj i imaju za to programe saradnje primarno sa Kosovskim bezbednosnim snagama. Imaju i sa Oružanim snagama BiH koje su sastavljene od tri konstitutivna naroda, ali redovno se pokazuje da se to drugačije vidi iz rakusa Ankare – kaže Radić.