Ekstremni događaji koji su ovog leta zabeleženi u Evropi ostavili su iza sebe velike materijalne štete uz gubitke ljudskih života.
– Leta kao ovogodišnje postaće uobičajena, a mogu biti još ekstremnija, dok će blaga biti veoma retka. Raštimovali smo planetu – kaže poznati klimatolog Vladimir Đurđević, profesor Fizičkog fakulteta u Beogradu.
U razgovoru za “Vesti” on kaže da su ekstremni događaji koji su ovog leta zabeleženi u Evropi ostavili iza sebe velike materijalne štete, ali i gubitke ljudskih života.
– S jedne strane, to su bile poplave u Nemačkoj i zemljama Beneluksa, dok su na jugu kontinenta u toku većeg dela leta ekstremi bili povezani sa izuzetno visokim temperaturama, čestim toplotnim talasima i nedostatkom padavina – objašnjava ovaj stručnjak.
Podseća da je ovih dana na Siciliji izmerena temperatura od 48,8 stepeni Celzijusa, što je najviša ikada izmerena temperatura u Evropi.
– Topli i suvi uslovi na jugu kontinenta dali su svoj doprinos rasplamsavanju i širenju požara širom mediteranskih zemalja. Požari su se prostirali, a i dalje se prostiru od severa Afrike, Alžira i Tunisa, preko Sicilije i juga Italije, Crne Gore pa sve do Grčke i juga Turske gde su bili i najrazorniji i iza sebe ostavili zaista nesvakidašnje slike devastiranih predela – kaže naš sagovornik.
Požari su u ovim oblastima bili uobičajeni i u prošlosti, međutim trenutno izgorela površina na obalama Mediterana je tri puta veća od vrednosti koju biste očekivali za ovo doba godine.
– U Grčkoj je broj zabeleženih požara bio oko tri puta veći od prosečnih vrednosti, a izgorela površina čak 10 puta veća od prosečne vrednosti iz prošlosti. Takođe važno je i podvući da sezona požara još nije završena i da obično traje do kraja septembra.
Što se tiče izveštaja UN, koji su pripremila 234 istraživača iz 66 zemalja, dr Đurđević napominje da su ovim šestim izveštajem samo potvrđeni nalazi prethodnih.
– Raniji izveštaji su jasno ukazivali da ljudi svojim aktivnostima nepovratno menjaju klimu na planeti, i da će ove promene za sobom ostaviti duboke tragove. Svi izveštaji do sada, jasno su podvukli da upotreba fosilnih goriva kao trenutno osnovnog izvora energije, za sobom povlači i emisiju gasova sa efektom staklene bašte i to na prvom mestu ugljen-dioksida.
Povećana koncentracija ovog gasa u atmosferi, napominje dr Đurđević, omogućava da višak energije, kroz efekat staklene bašte ostane “zarobljen” u sistemu čime se planeta postepeno zagreva…
– Zbog naše nespremnosti da efikasno pokrenemo postupak prelaska na obnovljive izvore energije, a s druge strane stalnim porastom obima upotrebe fosilnih goriva, koncentracija ugljen-dioksida u atmosferi je danas za 50 odsto veća u odnosu na vrednosti pre početka industrijske revolucije. Zbog ove činjenice planeta je postala toplija za 1,1 stepen Celzijusa u odnosu na vrednosti sa kraja devetnaestog veka.
Uzaludno pošumljavanje
– Nažalost neki od tih predela koji su bili pogođeni požarima, zauvek su promenjeni i teško je očekivati da bi i akcije ponovnog pošumljavanja mogle pomoći da se karakteristike ovih oblasti po pitanju vegetacije i ukupnog biodiverziteta na njima vrate u pređašnje stanje. Jednostavno, izmenjeni su klimatski uslovi na celoj planeti, pa onda posebno i u ovim oblastima su takvi da favorizuju češću pojavu sušnih perioda sa visokim temperaturama tokom leta, a to je upravo preduslov za nastanak ovako velikih požara – kaže klimatolog dr Đurđević.
Nije kasno za spas
– Poslednja istraživanja jasno ukazuju da i dalje imamo vremena da izbegnemo još drastičnije promene, i ostanemo u zoni u kojoj imamo šansu da se sa ovim izazovima nosimo. Jedini način da se to postigne jeste ubrzani prelazak na obnovljive izvore energije u najkraćem vremenskom roku, koji realno iznosi tek nekoliko decenija. Ukoliko globalni lideri i društvo uopšte bude i dalje oklevalo u zauzimanju ovog pravca, živeći u nadi da će se stvari nekako same od sebe stabilizovati, bojim se da će leto kao ovo postati samo kap u moru klimatski uslovljenih problema kojima ćemo biti okruženi – ističe dr Đurđević.
