Klimatske promene poslednjih decenija vruća su tema svuda u svetu, a sve ukazuje da su ovu pošast direktno izazvali ljudi. Vreli dani tokom leta traju duže nego što bilo koji živi čovek pamti, kiše su obilnije, a šume nestaju pod najezdom insekata kojima prija toplota. Tornada, oluje, gromovi i erupcije vulkana postali su učestaliji nego što je nauka mogla i predvideti, pa se sve češće strahuje šta nas čeka u budućnosti. Požari besne nedeljama i nije ih moguće staviti pod kontrolu.
Vatrena stihija koja je opustošila Grčku delovala je zastrašujuće, a grčki premijer Kirijakos Micotakis je za požare okrivio “klimatsku krizu”. Istovremeno Ujedinjene nacije su objavile veliki izveštaj u kome se navodi da zbog ljudske aktivnosti ekstremne vremenske prilike bivaju sve učestalije. Najveći toplotni talas u Grčkoj u poslednjih nekoliko decenija, pospešen jakim vetrovima, uslovio je od kraja jula pojavu oko 580 požara širom zemlje. Najžešći su na Eviji, gde stalno izbijaju novi požari, tako da hororu nema kraja.
– Požar je bio naša sudbina, niko ga nije mogao ugasiti – rezignirano je rekao Vangelis Kacaros za BBC
, čiju je farmu progutao vatreni plamen.
I Turska je bila u plamenu, a užarena kugla je gutala sve redom. Ukoliko što pre ne smanjimo emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, situacija u svetu sa ekstremnim vremenskim uslovima će postati još gora.
Dok je početkom leta Balkan goreo od ekstremnih vrućina, poplave su davile Nemačku i Belgiju. U junu je neviđeni toplotni talas na severozapadu Pacifika ubio stotine ljudi i srušio rekorde u Oregonu, Vašingtonu i Ajdahu. Kanada je zabeležila novi nacionalni rekord kada je jedan grad u Britanskoj Kolumbiji skočio na 49,6 stepeni Celzijusa.
Globalna površinska temperatura Zemlje bila je 1,09 stepeni Celzijusa viša u deceniji od 2011. do 2020. nego u periodu 1850. do 1.900.
Proteklih pet godina bilo je najtoplije od 1850. godine. Nedavna stopa rasta nivoa mora skoro se utrostručila u odnosu na period od 1901. do 1971.
Ljudski uticaj je “vrlo verovatno” (90 odsto) glavni pokretač globalnog povlačenja glečera od devedesetih godina i smanjenja arktičkog morskog ledenog pokrivača. “Praktično je izvesno” da su toplotni ekstremi, među njima i toplotni talasi, postali sve učestaliji i intenzivniji od pedesetih godina, dok su hladni periodi postali ređi i manje ozbiljni…
Ovo su samo neke od najvažnijih činjenica iz Izveštaj Međunarodnog panela za klimatske promene Ujedinjenih nacija (IPCC) objavljenog tri meseca uoči konferencije COP26 u Glazgovu na kojoj će svetski lideri razgovarati o borbi protiv klimatskih promena.
– Ovaj izveštaj predstavlja crveni alarm za čovečanstvo. Ako udružimo snage, možemo da sprečimo klimatsku katastrofu. Ovo je jasan znak da nemamo vremena za gubljenje, niti izgovore. Računam na svetske lidere i sve ostale faktore da će osigurati da COP26 konferencija bude uspešna – rekao je Antonio Gutereš, generalni sekretar UN.
Jedan od autora ovog izveštaja profesor Ed Hokins s Univerziteta Reding u Velikoj Britaniji ukazao je da je naučnici ne mogu biti sigurniji – nedvosmisleno je i nesporno da ljudi dovode do zagrevanja planete.
Teorija Milutina Milankovića
I dan-danas je priznata teorija našeg svetski priznatog stručnjaka Milutina Milankovića, s početka 20. veka, u kojoj se kaže da će do promene klime doći zbog promene nagiba ose Zemljine rotacije. Po toj teoriji, period globalnog otopljavanja, odnosno porasta temperature trajaće još 500 do 1.000 godina, a onda posle toga sledi postepeni pad temperatura.
Temperature će biti sve niže narednih 10.000 godina i onda počinje ponovo “ledeno doba”. Doduše, ono neće biti tako ledeno kao što se zamišlja. Srednje godišnje temperature biće niže za tri do četiri stepena. Na primer, ako je sada u Beogradu srednja godišnja temperatura 12 stepeni, tada će, na primer, biti osam.
Rizik od gladi
Trajno globalno zagrevanje, ako bude iznad praga od 1,5 stepeni i dostigne dva stepena Celzijusa, uticaće na ekstremne vrućine koje bi mogle da ugroze dodatnih 420 miliona ljudi na Zemlji, upozorili su stručnjaci Međudržavnog panela o klimatskim promenama (IPČ).
Kako se navodi u nacrtu izveštaja, 80 miliona ljudi više biće u riziku od gladi do 2050. godine.
