Najave ukrajinskog ministra spoljnih poslova Dmitra Kulebe da će Ukrajina zvanično u Ujedinjenim nacijama pokrenuti pitanje isključenja Rusije iz Saveta bezbednosti UN, u široj, ali i stručnoj javnosti pokrenule su diskusiju ne toliko o tome da li je takav sled događaja pravno-politički ostvariv, nego o hipotetičkim perspektivama svetskog političkog poretka u kom bi Moskva, kao najveća nuklearna sila bila izbačena iz stroja. Ukoliko bi došlo do promena u sistemu koji od kraja Drugog svetskog rata postoji pod okriljem Organizacije Ujedinjenih nacija, to bi označavalo kreiranje bipolarnog ili što je verovatnije, multipolarnog sveta sa više zemalja koje mogu uticati na svetsku politiku.
– Ako bi došlo do izbacivanja Rusije iz Saveta bezbednosti UN, što smatram nerealnim, došlo bi do teških posledica po međunarodni poredak, kao što je to bio tridesetih godina dvadesetog veka kada su iz Društva naroda izašli Nemačka i Japan. Pravni mehanizmi za izbacivanje Rusije iz Saveta bezbednosti UN ne postoje, ali postoje neki kvazipravni izgovori. Primera radi, da je Rusija neopravdano nasledila tu poziciju od bivšeg SSSR. Međutim, sistem na taj način funkcioniše već tridesetak godina, tako da nije baš realno da sad dođe do promene, tako da smatram da će to ostati samo na nivou ukrajinskih želja – ističe za “Vesti”, Vladimir Trapara iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu.
O eventualnom isključenju Rusije iz UN, za naš list je govorio i Aleksandar Mitić, predsednik Centra za strateške alternative.
– Izbacivanje Ruske Federacije iz Saveta bezbednosti UN je nemoguće i svako pominjanje takvog scenarija ima isključivo propagandnu svrhu. Pravno, to je potpuno neizvodljivo. Politički i bezbednosno, to je besmisleno i kontraproduktivno jer je Rusija najveća država na svetu, prva svetska energetska sila i druga vojna sila. Bez Rusije nema Ujedinjenih nacija. Zapad pokušava da održi poredak zasnovan na zapadnim pravilima i svako ko mu se suprotstavi se tretira kao prestupnik koji zaslužuje sankcionisanje. Rusija je odbacila ovakav pristup daleko pre 24. februara 2022. godine – ističe Mitić.
Inače, procena oko budućnosti sveta je već bilo. Vredne pomena se čine vizije uticajnih autora koji su predviđali decenije posle pada Berlinskog zida. Tako je za globaliste, poput Frensisa Fukujame slom Sovjetskog saveza, predstavljao polaznu tačku u kreiranju jednog novog sveta lišenog bilo kakvih ozbiljnijih sukoba. Planeta će, po njemu, postati mesto saradnje i blagostanja, u svetu po američkom modelu. Nešto oprezniji u procenama svetskih procesa, ali sa prisutnim gravitiranjem ka kulturnim i političkim vrednostima Zapada, poslednjih tridesetak godina su bili i ostali, sledbenici neoatlantističke škole. Po njima kraj Hladnog rata ne znači i kraj sukoba između zemalja, pri čemu vodeću ulogu u svetu, treba da ima Amerika sa svojim satelitima. Sa ideološki drugačijim viđenjem budućnosti, bili su teoretičari poput ruskog analitičara Aleksandra Dugina. Oni teže stvaranju i razvijanju drugih centara moći, okupljenih, pre svega, oko Moskve i Pekinga, koji će predstavljati protivtežu moći Amerike. Čini se da su već danas ti procesi u zametku.
Donošenje odluka u SB
Savet bezbednosti UN ima pet stalnih i deset izbornih članica. Pet stalnih članica su SAD, Rusija, Kina, Velika Britanija i Francuska. Odluke ovog tela se donose većinom glasova svih članica, pri čemu sve stalne članice moraju da budu saglasne. Ukoliko jedna od članica uloži veto, odluka ne može biti doneta, dok uzdržanost prilikom glasanja ne utiče na to da li će odluka biti doneta ili ne. Zbog propozicija na kojima počiva, teško je zamisliti da se jedna tako krupna odluka kao što je izbacivanje Rusije iz Saveta bezbednosti UN realizuje u postojećem sistemu UN.
Diplomatska borba
– Ukrajinci vode bitku za opstanak protiv mnogo jačeg protivnika i nastojaće da Rusiju poraze gde god budu mogli, a najviše na diplomatskom planu. Za izbacivanje Rusije iz Saveta bezbednosti, a samim tim i iz Ujedinjenih nacija, Ukrajina će naići na podršku kod mnogih zemalja na zapadu, pre svega u Velikoj Britaniji. Što se tiče Srbije, u slučaju da se Rusija izbaci iz UN, to bi značilo gubitak saveznika Srbije kada je problem Kosova u pitanju – ističe Milivoje Mihajlović, dugogodišnji novinar.
