Srpske bolnice, škole, vodovode i hemijska postrojenja bez odobrenja Ujedinjenih nacija bombardovao je NATO 78 dana te 1999. godine.
Ovaj prvi agresivni rat sa učešćem Nemačke od 1945. godine doveo je do ekološke i humanitarne katastrofe, ali u Nemačkoj crkve, udruženja za zaštitu životne sredine i politička partija Zelenih i danas, 22 godine kasnije, i dalje ćute o tome. Ovo je kritički osvrt Hartmuta Zomeršuha koji je “Berliner cajtung” objavio kao autorski tekst. Zomeršuh je ugledni nemački novinar, pisac i ekološki aktivista koji u svom osvrtu podseća da je NATO 24. marta 1999. započeo vazdušni rat protiv Srbije.
Opovrgnute laži
“Ironično, tadašnji ministar spoljnih poslova Nemačke Joška Fišer iz stranke Zelenih (koja se predstavljala kao ekološka i mirovna), podgrevao je ratno raspoloženje sa kolegom iz resora odbrane Rudolfom Šarpingom. Da bi se sprečilo “etničko čišćenje”, dalje “raseljavanje” i “humanitarna katastrofa”, bilo je potrebno hitno intervenisati, tvrdili su oni”, napisao je Zomeršuh.
Da tragedija bude veća, nisu samo Fišer i Šarping to tvrdili, bilo je još političkih subjekata koji su vrteli ovu mantru. Sada se zna da su te tvrdnje odavno opovrgnute, što je mnogo puta potvrdio i penzionisani potpukovnik Johen Šolc, bivši pomoćnik nečelnika Generalštaba Bundesvera u Ministarstvu odbrane. U poverljivim izveštajima o situaciji iz obaveštajne kancelarije Bundesvera za članove parlamenta, do poslednjeg dana pre napada samo se govorilo o krvavom građanskom ratu između pripadnika OVK i srpske vojske.
U filmu koji je emitovao TV kanal Arte iz leta 1999. godine, autora Saše Adameka i pod naslovom “Bombe na hemijska postrojenja”, britanski general i bivši zapovednik Unprofora u Bosni Majkl Rouz izjavio je da je cilj bio da se isključi i uništi vojna mašinerija Slobodana Miloševića.
– Međutim, to je završeno neuspehom. Zatim je spisak potencijalnih meta proširen, tako da je uključivao takozvane civilno-vojne ciljeve, kao što su, na primer, mostovi, putevi, elektromrežu, bolnice, pa čak i televizijske stanice – rekao je Majkl Rouz.
Lista razaranja
Alijansa je uništila ili oštetila 60 mostova, 110 bolnica, 480 školskih zgrada, 365 manastira, televizijskih centara, snabdevanja električnom energijom i vodom i 121 industrijsko postrojenje. Ubijeno je 2.500 ljudi. Posebno ciničan ratni zločin, uz upotrebu više od 30.000 municije i granata uranijuma na više od 80 lokacija, predstavlja i namerno bombardovanje velikih hemijskih centara u Pančevu, Novom Sadu i Boru 4. aprila 1999. godine. Dvanaest dana posle početka vazdušnih udara, rakete su prvi put pogodile Pančevačku rafineriju. Nafta koja je curila gorela je još dve nedelje. Već 6. aprila bombarderi velikog dometa napali su stariju Rafineriju nafte u Novom Sadu. Iscurilo je 80.000 tona nafte, izgorelo 20.000 tona. Ogroman oblak čađi, katrana, čestica ulja, sumpor-dioksida i azotnih oksida lebdeo je nad gradom.
Bombe na Pančevo
NATO je 15. i 18. aprila 1999. godine, pa i 8. juna, uoči primirja, potpuno uništio hemijski centar u Pančevu koji je samo nekoliko godina ranije bio modernizovan uz pomoć SAD. Kompjuterski navođene rakete pogodile su fabriku đubriva, rafineriju nafte, postrojenje za proizvodnju PVC i precizno razorile napola pun rezervoar sa 450 tona vinil-hlorida, kancerogenog sastojka u proizvodnji PVC-a, čime su stratezi u Briselu do kraja ispunili plan. Bio je to, inače, jedan od kontejnera koje je uprava postrojenja prijavila NATO-u kao posebno opasan. Iako je 8.000 tona amonijaka iz predostrožnosti prevezeno u Rumuniju, pobeglo je i stotine tona ovog smrtonosnog gasa.
Otrovni oblak
Posle uništavanja hemijskog centra u Pančevu, oblak otrovnih gasova veličine dvadesetak kilometara preselio se preko predgrađa Beograda u povrtnjake i žitnice Srbije i tamo ostao duže od deset dana. Evakuisano je 40.000 ljudi, a koncentracija samo vinil-hlorida porasla je ponekad do 10.600 puta više od granične vrednosti priznate po međunarodnim normama. Kako je vetar menjao pravac, tako se oblak uvlačio u Bugarsku, Rumuniju, Mađarsku. Čak 550 kilometara južnije, naučnici sa grčke univerzitetske stanice Ksanti su izmerili visoko toksične dioksine i policiklična aromatična jedinjenja ugljovodonika.
