Javno saopštavanje ruskog spiska zahteva za sopstvenu bezbednost ponovo je uputilo evropske političare na ruskog predsednika Vladimira Putina i suočilo ih sa činjenicom da Rusi ne blefiraju i da više nema nazad, procenjuju analitički portali.
Novi “tektonski poremećaj” na Zapadu, pre svega u EU, počeo je nakon nedavnog virtuelnog sastanka lidera SAD Džoa Bajdena i Rusije Vladimira Putina i istog takvog sastanka Putina i kineskog čelnika Si Đinpinga, kao i Putinovog kraljevskog prijema u indijskoj prestonici Nju Delhiju.
Strateška ofanziva Moskve i javno obelodanjivanje “crvenih linija” koje neće niko smeti da pređe bez reakcije Rusije, dovela je evropske političare “u red” za razgovor sa Putinom.
S obzirom da su sada “sve maske pale” i da je jasno da slede otvoreni razgovori u kojima više nema mesta za manipulacije ideološkog tipa – krenula su nova “hodoćašća” u Moskvu, navodi “Geopolitika”.
Tako je Putina telefonski nazvao novi nemački kancelar Olaf Šolc. Isto je učinio i francuski predsednik Emanuel Makron, a pre njih i britanski premijer Boris Džonson. Putin ih je lično upoznao o ruskim stavovima.
Rusiji stigla čvrsta podrška Kine
Čitava stvar postaje čak i pomalo komična, jer su stigle izjave iz vrha NATO da će Evropa zajednički stupiti u pregovore s Rusijom, a generalni sekretar Jens Stoltenberg pozvao je i na obnovu formata Saveta NATO-Rusija, koji je, zapravo, prestao sa radom upravo po želji samog Severnoatlantskog saveza još 2008. godine.
Ipak, već sada je jasno će Vašington i Moskva voditi pregovore nakon što SAD uskoro dostave svoje predloge oko mogućeg postizanja sporazuma o zajedničkim bezbednosnim garancijama. Ako se dogovore, to će morati da prihvate svi – i NATO i EU i Poljska i pribaltičke države i Ukrajina.
U međuvremenu, Rusiji je stigla otvorena podrška Kine u njenim stavovima oko traženja bezbednosnih garancija od Zapada. Rusija i Kina stvaraju čvrste političke, ekonomske i vojne odnose koji de fakto prelaze u sferu klasičnog savezništva i to isključivo zbog američke politike otvorenog “hladnog rata” sa obe ove zemlje, istovremeno.
SAD će se morati na ovaj ili onaj način suočiti sa tim stanjem. Ili deeskalacijom barem po nekim ključnim pitanjima ili će se odlučiti za “sve ili ništa”, uvlačeći pri tom i evropske saveznike u haos koji je tada neizbežan, zaključuje “Geopolitika”.
