– Srebrenica je oštrica giljotine koja se nadvila nad Republikom Srpskom i ukoliko bi poslanici parlamenta Srbije glasali za osudu navodnog genocida u Srebrenici to bi bilo duplo političko ubistvo i za Srbiju i za RS.
Šta je sporno u tome da se osudi zločin?
– Ako je to u pitanju, ako je reč o moralnom aspektu gledanja na zločine, zbog čega se onda ne obuhvate i zločini u Iraku, Avganistanu, Istočnom Timoru, Kambodži, Ruandi… Očigledno postoji neki razlog zašto se definicija zločina u ovom slučaju usko definiše samo sa Srebrenicom. Za svakoga ko zna da politički misli odgovor je jasan.
Koji je to odgovor?
– Verujem da je Evropska unija postavila taj uslov. Jasno, niko to nije tražio zvanično, ali u diplomatiji postoje i oni nezvanični kontakti u kojima je rukovodstvu Srbije i stavljeno do znanja da mora nešto da uradi kako bi zemlja "napredovala ka svom evropskom putu".
Pa šta je tu sporno?
– Ako smatrate da građani Srbije imaju dovoljno para da plaćaju ratnu odštetu, jer će donošenjem Rezolucije značiti da Srbija prihvata krivicu, onda je sve u redu. Ali, takva odluka neće predstavljati nikakvo rešenje, već će samo otvoriti pandorinu kutiju sa nesagledivim posledicama. Neverovatno je da niko to ne vidi.
Erdemović jedini svedokPredvodite organizaciju koja se bavi događajima u Srebrenici. Šta imate u rukama? – Postoje dva osnovna stuba priče o Srebrenici: forenzički izveštaji haških istražitelja i jedini svedok- navodnih ubistava Dražen Erdemović. Oba stuba su vrlo ranjiva. Pa haški istražitelji su utvrdili da je pronađeno samo 422 tela koja su imala poveze na rukama i očima.
To je neosporno ratni zločin i počinioci moraju da budu procesuirani, ali da li je to dovoljno da bi se to krivično delo proglasilo za genocid?
Istovremeno, u svedočenju Erdemovića ima previše nelogičnosti i gotovo fantastičnih detalja koji moraju biti predmet opravdane sumnje. |
U Srebrenici se bez sumnje dogodio zločin. Šta je onda problem?
– U redu. U Haškom tribunalu je doneto nekoliko presuda, ali kakve to veze ima sa Srbijom? Zbog čega će onda Narodna skupština Srbije usvajati rezoluciju o dešavanjima u drugoj državi za koje su krivi pripadnici druge države?
Vrtimo se ukrug?
– Ako Srbija želi da bude ozbiljna zemlja onda bi morala da se rukovodi presudom najvišeg pravnog tela u svetu – Međunarodnog suda pravde koji se po ovom pitanju izjasnio na osnovu tužbe BiH. Zaista mi nije jasno šta to rukovodstvu Srbije i poslanicima Skupštine nije jasno u presudi koja glasi da "Srbija nije počinila genocid". Koji deo ove rečenice im nije jasan.
Za Vas je sporno da se uopšte koristi termin genocid?
– Naravno, zato što je reč o mitologizaciji događaja. Ako su haški istražitelji za šest godina u 13 masovnih grobnica otkrili nešto manje od 2.000 tela, od čega je za oko 1.000 utvrđeno da su poginuli prilikom razmene vatre sa srpskim snagama, onda se postavlja pitanje zašto podržavati tezu o 8.000 žrtava koje su odreda ubijene na najsvirepiji način.
Nije li ovo što govorite svojevrsno ruganje žrtvama u Srebrenici?
-Ubeđen sam da će potpuno rasvetljavanje događaja u Srebrenici najviše pomoći porodicama žrtava. Valjda je u interesu i istine i istorije da se tačno sazna šta se tamo dogodilo, koliko je ljudi nastradalo i ko je kriv. Naša organizacija će ove godine okupiti niz stručnjaka iz raznih oblasti sa zadatkom da naprave ospežnu, ali nezavisnu analizu događaja iz Srebrenice. Verujem da će ona umnogome pomoći rasvetljavanju istine.
