Posle Danice “ključ u bravu”?

0

– Radila sam punim srcem posao učiteljice. Dobro sam se slagala sa svojim učenicima od prvog do desetog razreda i jako sam srećna zbog toga – sa suzama u očima govorila je učiteljica Danica.

 

– U tri frankfurtske škole, Helerhov , Akerman i Cengrafen školi sam radila ukupno 30 godina. Tačan broj učenika ne mogu da vam kažem ali sam sigurna da je bilo nekoliko stotina đaka. Predavala sam i u vreme bivše Jugoslavije. Meni je teško kada kažem, bivša Jugoslavija, jer sam velika Jugoslovenka, pa sam tek onda Srpkinja. Imala sam učenike iz svih republika i nikad nisam odbila nijednog đaka koji je došao na nastavu. Često srećem svoje nekadašnje učenike i svi mi se redovno javljaju. Ponekad ne mogu odmah da se imena setim ali kada počnemo da pričamo o uspomenama koji oni nose sa sobom, setim ih se uvek – priča Danica Mirković.

 

Reč đaka

– Mnogo mi je žao što učiteljica Danica ide u penziju. Rado sam dolazila u školu kod nje. Osećam se tužno zbog toga i volela bih da može da ostane još malo – kaže Viktorija Jevtić iz Frankfurta. Istog mišljenja je i Milijana Bobar.
– Osam godina sam pohađala nastavu i mnogo smo naučili od nje. Naučili smo ćirilicu, mnoge pesmice i dosta smo saznali o našoj zemlji – rekla je Milijana.

Ona dodaje da su u međuvremenu kod nje nastavu pohađala i deca njenih učenika, dakle druga generacija.

– Rado sam bila učiteljica. U mojoj karijeri je bilo vrlo lepih događaja, ali mi je posebno bilo drago kada mi je nedavno prišla moja učenica Helena i rekla: "Učiteljice, meni je mnogo dobro kad vas vidim" – emotivno je govorila Danica Mirković.

 

Dobrodošlica među penzionere

Jedna od glavnih organizatora ispraćaja u penziju učiteljice Danice je Branka Krstić iz Frankfurta.
– Moja unuka Anastazija (10) je već četiri godine na nastavi. Poznajem je odlično i jako je fina žena. Želim da poželim dobrodošlicu novoj penzionerki u naše penzionersko društvo. Hvala milom Bogu da je zdrava i da je dočekala penziju, ali mi je žao što ne može dalje da podučava našu decu.

Do kraja ove školske godine ostalo je još par nedelja a posle toga će ostati velika praznina kada učiteljica Danica zaklopi dnevnik. Do sada su nemačke prosvetne vlasti u pokrajini Hesen obezbeđivale nastavu na maternjem jeziku. Kada Danica ode u penziju nemačke vlasti više neće plaćati njenog eventualnog zamenika i neizvesno je da li će deca u Frankfurtu imati priliku da uče srpski jezik.

 

Dirljiva pisma

"Nikad vas neću zaboraviti. Vi ste mi toliko pomogli. Naučila sam da čitam i pišem ćirilicu", stajalo je u jednom pismu njenih đaka koju su sastavia za ovu priliku.
"Bilo je lepo provoditi vreme sa vama. Vi ste dobra učiteljica.." pisalo je u drugom.
"Mi, svi roditelji želimo učiteljici da kažemo veliko hvala, jer je ona našoj deci mnogo znanja dala", pisalo je u pismu roditelja učenika i tako redom.

– Obraćali smo se ministarstvu u Beogradu i našem konzulatu u Frankfurtu i nikad nismo dobili pozitivan odgovor na pitanje kako će dalje da se organizuje nastava na srpskom jeziku. Konzuli su dolazili i odlazili ali se ništa nije promenilo. Ni sadašnji generalni konzul, Aleksandra Đorđević nije uspela ništa da uradi po tom pitanju. Kad Srba Jocić u Ofenbahu i ja završimo ovu školsku godinu, staviće se "ključ u bravu" ovih dopunskih škola na srpskom jeziku u Frankfurtu – rezignira i sa tugom konstatuje Danica Mirković.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here