Oni možda jesu nemi, postojani stražari prvog kineskog cara, ali i danas, hiljadama godina kasnije mogu da otkriju neke tajne!
Još od kada je grupa kineskih seljaka iz pokrajine Šensi 29. marta 1974. dok je kopala bunar, prvi put slučajno otkrila Ratnike senki ili Glinene ratnike – ogromna vojska od terakote budu pažnju javnosti zbog svog izgleda, veličine i brojnosti.
Naučnici se od onda pitaju da li je moguće da su svi ratnici rađeni na osnovu stvarnih ljudi ili je jednostavno bila reš o “šabolonu” pa su detalji kao što su frizura, oblik nosa ili ušiju urađeni nasumice kako bi se razlikovali, piše Dejli mejl.
Ovu “poslednju tajnu” drevnih kineskih ratnika izgleda da je rešila savremena nauka.
Eksperti su 2014. godine napravili 3D kompjuterske modele statua fokusirajući se na njihove uši jer se ovaj deo ljudskog tela smatra jedinstvenim skoro kao otisak prsta. Nakon mnogo istraživanja i upoređivanja, na osnovu ovih modela, naučnici sada tvrde da je svaki od preko 7.000 vojnika modelovan prema stvarnoj osobi jer nisu pronađena dva ista uha.
– Na osnovu početnog uzorka, armija od terakote izgleda kao serija portreta stvarnih ratnika – izjavio je arheolog Markus Martinon-Tores koji sa svojom ekipom radi na lokalitetu nedaleko od grada Sjen, u provinciji Šensi u Kini.
Inače, Ratnici Senki ili Glineni ratnici predstavljaju kolekciju od preko 7.000 skulptura vojnika i konja napravljenih od gline, koja je nađena u grobnici prvog kineskog cara, Ćin Ši Huanga. Sve skulpture imaju prirodnu veličinu. Kolekcija skulptura se nalazila u grobnici i bila zakopana zajedno s prvim kineskom carem, Ćin Ši Huangom, koji je ujedinio Kinu 221. pre nove ere.
U vreme kad je car Ćin Ši Huang bio sahranjen, skulpture su pokopane zajedno s njim, jer se verovalo da će tako i nakon smrti car imati vojsku kojom da zapoveda. Skulpture gledaju ka istoku i nalaze se u borbenoj formaciji.
Svaka od skulpturi je jedinstvena. Ne postoje dve identične. Sve skulpture su naoružane. Neke imaju lukove i strele, ali tu su i koplja, mačevi… Oružje je u vreme otkrića bilo još uvek prilično oštro.
Godine 1987. UNESKO ih je proglasio svetskom baštinom.
