M. B. kaže da je očekivala da će dobiti nepristojnu ponudu, ali je zaprepastilo što nije imala izbora.
– Pored mene na brodu je bilo još pet devojaka, a jedino što sam mogla u tom trenutku da uradim jeste da iskočim sa broda i plivam do obale koja se nije nazirala. Ostale devojke znale su šta ih čeka. Bila sam sama i bez mogućnosti da se iščupam iz svega toga. Nakon te noći, gazda mi je kupio novu garderobu, šminku i prebacio me je u drugi smeštaj. Nikuda nisam išla sama, međutim nakon 20 dana uspela sam da pozovem prijatelja i da ga zamolim za pomoć. Izvukao me je tako što je pretio da će sve objaviti u medijima. Tako sam se vratila u Srbiju, ali i dalje me je strah – priča M. B.
Većini devojaka koje odlaze u Crnu Goru i završavaju u lancu prostitucije veoma je teško ući u trag, jer one najpre odlaze u turistička mesta da rade kao konobarice, igračice ili hostese.
– Svi poslovi koji se nude devojkama na prvi pogled nisu sumnjivi. Devojke mesec dana rade kao konobarice, da bi im nakon toga vlasnici lokala ili neki drugi muškarci iz njihovog okruženja kupovali odeću ili ponudili bolji smeštaj. Nakon toga, devojka upada u dužničko ropstvo, jer nema novca kojim bi platila sve to što je dobila i primorana je da se prostituiše. S druge strane, ima devojaka koje svesno ulaze u lanac prostitucije i misle da će zaraditi ogroman novac i izaći iz svega toga kada one žele – kaže Aida Petrović iz nevladine organizacije Crnogorskog ženskog lobija.
Pored Crne Gore, devojke odlaze i u Tursku i Dubaji, najčešće posredstvom modnih agencija. Najpre su modeli, a potom prostitutke koje zarađuju 100 evra po satu.
