Prvi put za poslednjih sedam godina kamatna stopa euribor, koja predstavlja stopu po kojoj vodeće evropske banke međusobno pozajmljuju novac, prešla je u “plus”.
Vrednost šestomesečnog euribora, koji direktno utiče na cenu stambenih kredita u evrima na našem tržištu, juče je dostigla 0,029 odsto. Ovo povećanje dogodilo se i pre zasedanja Evropske centralne banke, za kada je najavljeno podizanje referentne kamatne stope. Kako stručnjaci kažu, verovatno upravo kao reakcija tržišta na očekivano povećanje.
Vrednost šestomesečnog euribora je od 2015. godine bila ispod nule. Početkom godine iznosila je -0,55, pre dva meseca je – 0,36, a od prošle noći prešla prvo na 0,009 procenata, pa nastavila da raste.
Očekuje se smanjena tražnja za stanovima
Prema rečima profesora Hasana Hanića, dekana Beogradske bankarske akademije, to je očekivano kao mera borbe sa rastućom inflacijom. Kako kaže, nema sumnje da će se odraziti na pozajmice u evrima sa varijabilnom kamatnom stopom kod poslovnih banaka u Srbiji, jer je euribor sastavni deo kamatne stope po kojoj i oni otplaćuju svoje dugove. Takvi su gotovo svi stambeni.
– Ne samo da će biti povećane rate kredita u evrima sa promenljivom kamatnom stopom koji se uveliko otplaćuju, već će budući zajmovi biti skuplji u startu – kaže Hanić.
– Novi stambeni krediti biće nepovoljni, pa se očekuje smanjena tražnja za stanovima. Dalji sled je usporavanje stanogradnje, a gotovo 30 delatnosti je vezano za nju. Ne treba da iznenadi i porast nezaposlenosti kao posledica – navodi on.
Najvažnije je da država pronađe pravu meru
Kako kaže Hanić, kao što je i Narodna banka Srbije povećala referentnu kamatnu stopu da bi ukrotila inflaciju u Srbiji, to rade i američka i evropska centralna banka.
– Banke koje posluju u Evropskoj uniji imaju mehanizam da utiču na inflaciju tako što smanjuju novac u opticaju. Da bi se delovalo antiinflatorno povećava se cena valute. Najvažnije je da svaka država, pa i naša, pronađe pravu meru i balans, kojom bi se inflacija održala u razumnom nivou, a opet ne “zategnuti” previše. Svaka promena referentne kamatne stope odražava se i na poslovne banke – ističe stručnjak.
Zasedanje Izvršnog odbora Centralne banke najavljeno je za danas kada će se razmatrati i treće uzastopno povećanje referentne kamatne stope.
I prethodna dva podizanja na sadašnjih dva procenta, smatra Hanić, uticaće na poskupljenje dinarskih kredita sa varijabilnom kamatnom stopom, kako koja banka bude donosila šestomesečno usklađivanje.
Prema podacima NBS, početkom ove godine, učešće dinarskih kredita u ukupnim kreditima stanovništvu iznosilo je 54 odsto, dok je učešće evro indeksiranih kredita bilo na nivou od 46 procenata.
