U Nišu i centralnoj Srbiji osnovna vrsta belog hleba košta od 30 do 35 dinara, a nakon korekcije biće od 35 do 40 dinara.
Pola kilograma osnovne vrste belog hleba, koji je nekada bio poznat pod imenom “Sava”, u Nišu i centralnoj Srbiji koštaće pet do deset dinara više nego sada, odnosno od 35 do 40 dinara.
Zvanična odluka o tome biće doneta krajem maja.
U ovim delovima naše zemlje vekna je znatno jeftinija i tom korekcijom cene se samo usklađuju, odnosno podiže se njihova donja granica, dok gornja ostaje ista na nivou Srbije. To je neophodno kako bi se sačuvala industrija, jer je poskupela proizvodnja. To je za Novosti rekao predsednik Unije pekara Srbije Zoran Pralica.
– U Nišu i centralnoj Srbiji osnovna vrsta belog hleba košta od 30 do 35 dinara, a nakon korekcije biće od 35 do 40 dinara – precizira Pralica. U Beogradu i Vojvodini neće se ništa menjati, jer je tu već cena od 35 do 45 dinara, i to su okviri u kojima će se kretati na nivou cele zemlje.
On ističe da Srbija i dalje ima najjeftiniji hleb u regionu. Vekna u našoj zemlji košta isto kao i pre dve godine, kada je Vlada ukinula uredbu o njegovoj obaveznoj proizvodnji i ograničenoj ceni. Tada je bilo propisano da pola kilograma hleba, od brašna tipa 500, maksimalno može da se prodaje za 46 dinara.
Objašnjavajući razloge zbog kojih je u Nišu i centralnoj Srbiji jeftinija vekna, Pralica navodi da u tim delovima naše zemlje ima mnogo industrijskih proizvođača koji se na taj način međusobno takmiče za dominaciju na tržištu.
– Oni snabdevaju markete i spuste cenu osnovne vrste hleba, kako bi im prihvatili ostalu robu na kojoj ostvaruju veliku zaradu, kao što su peciva, specijalne vrste upakovanog hleba i slični proizvodi koji su skuplji – kaže Pralica. Ali, kako navodi, sada ne mogu da izdrže više tako niske cene.
Njegov kolega, predsednik Unije pekara grada Niša Bratislav Vukadinović, 27. maja sastaće se sa industrijskim proizvođačima kada će zvanično biti definisane cene. Vukadinović ističe da sve skuplja proizvodnja stvara probleme i dovodi u pitanje opstanak industrije.
– Svi činioci koji idu u hleb imaju više cene – navodi Vukadinović.
Poskupeli su električna energija za industrijsko pekarstvo, naftni derivati, odnosno biodizel koji koriste vozila za prevoz hleba. Osim toga, više cene imaju i so, kvasac i brašno. “Moramo sačuvati ovu industriju koja pravi najjeftiniji hleb”, kaže Vukadinović.
U Beogradu se cena osnovne vrste hleba nije menjala, ali je u pojedinim beogradskim malim, zanatskim pekarama nešto skuplji nego u marketima.
Uglavnom košta od 40 do 45, a negde je i 50 dinara. U trgovinskim lancima je od 35 do 45 dinara, ali nam kažu da je najtraženiji upakovani, beli, rezani, od pola kilograma, koji košta od 55 do 59 dinara.
Cene specijalnih vrsta hleba su veoma različite i zavise od njegovog sastava i proizvođača.
