Energetska kriza izazvana ratom u Ukrajini mogla bi da 141 milion ljudi širom sveta dovede do ekstremnog siromaštva, navodi se u izveštaju grupe istraživača iz Holandije, Ujedinjenog Kraljevstva, Kine i Sjedinjenih Država.
U izveštaju objavljenom u časopisu “Nejčr Enerdži” ukazuje se da je istraživanje povećanja cena energenata u 116 zemalja pokazalo da je poskupljenje energenata povećalo izdatke domaćinstava u proseku 4,8 odsto, preneo je CNN. U zemljama sa niskim prihodima siromašnija domaćinstva izložena su većem riziku od siromaštva zbog skupljih energenata.
Domaćinstva u zemljama sa višim prihodima takođe su osetila uticaj poskupljenja energenata, ali je veća verovatnoća da će moći da ih apsorbuju u kućne budžete, navodi se u izveštaju.
Pojedine zemlje su više osetile poskupljenje energenata, pa je tako poskupljenje energenata u Estoniji, Poljskoj i Češkoj veće od globalnog proseka.
Poskupljenja energenata takođe su dovela do povećanja cena hrane.
Tako su, u poređenju sa prošlom godinom, u SAD jaja poskupela 70,1 odsto, margarin 44,7 odsto, puter 26,3 odsto, brašno 20,4 odsto, hleb 14,9 odsto, šećer 13,5 odsto, mleko 11 odsto, piletina 10,5 odsto, a voće i povrće 7,2 odsto, pokazuju zvanični podaci o inflaciji, preneo je Tanjug.
Prema izveštaju, mnoge vlade širom sveta već su preduzele korake da smanje uticaj poskupljenja na kućne budžete, od smanjenja poreza na energiju i davanja popusta na račune za energiju do jednokratnih subvencija i ograničenja cena.
Međutim, u izveštaju se sugeriše da bi moglo biti učinjeno više i kao primer navodi subvencionisanje cena, nametanje dodatnih poreza energetskim kompanijama i donošenje zakona o korišćenju održivijih izvora energije.
U izveštaju se ukazuje da bi ova energetska kriza trebalo da podseti na rizike energetskog sistema koji se oslanja na fosilna goriva, koji, kako se navodi, ne samo da stavlja milione ljudi na ivicu ekstremnog siromaštva, već i ubrzava klimatske promene.
