I pored najava da će se ukinuti sporazum sa Nemačkom o zapošljavanju medicinskih radnika, zainteresovani će i dalje moći da nalaze posao preko drugih akreditovanih agencija.
Nemačka je godinama obećana zemlja za medicinare sa ovih prostora, pa je potez Vlade Srbije da stopira konkurse izazvao burne reakcije i otvorio pitanje je li to pravi način rešavanja sve očitijeg nedostatka zdravstvenih radnika u zemlji.
Konkursi su deo sporazuma koje su dve zemlje potpisale 2013. i koji će, kako najavljuje resorni ministar Zoran Đorđević, biti raskinut sledeće godine.
Time se prekida projekat Tripl vin (Triple Win), koji sprovode nemačka agencija za zapošljavanje, srpska Nacionalna služba za zapošljavanje i Nemačka organizacija za saradnju (GIZ). Cilj projekta bio je da nadoknadi nedostatak medicinskih sestara u Nemačkoj, zapošljavajući radnike iz zemalja u kojima ih ima više nego što je potrebno.
U projekat Tripl vin bile su uključene Srbija, Bosna i Hercegovina i Filipini. Predviđeno je i da odlazak osoblja u Nemačku ne sme da stvori nedostatak medicinskih sestara u zemljama porekla, odnosno da dovede do odliva mozgova.
Do novembra 2019, više od 3.000 medicinskih sestara iz ove tri zemlje je zaposleno u Nemačkoj. Iz Srbije ih je otišlo 784.
Iz GIZ-a za BBC na srpskom kažu da će poštovati odluku Vlade Srbije i da će “u duhu dobre saradnje, tri partnera u Srbiji razgovarati kako dalje”.
Najava o ukidanju sporazuma stiže mesec dana pre stupanja na snagu izmena nemačkog Zakona o useljavanju radne snage, koji će olakšati prijem radnika iz zemalja koje nisu članice Evropske unije.
Mario Reljanović sa Pravnog fakulteta Univerziteta Union tvrdi da se ukidanjem ovog sporazuma ništa drastično neće promeniti.
Medicinski radnici će nastaviti da odlaze, kaže Reljanović, ocenjujući ovaj potez kao političku igru.
– Država umesto da, na primer, poveća 100 odsto zarade medicinskim radnicima i zaposli 5.000 novih radnika i na taj način pokuša da spreči odlazak, pokušava to da uradi time što im možda ukidanjem ovog sporazuma otežava put do dobijanja radne dozvole – kaže Reljanović.
- Prema podacima Svetskog ekonomskog foruma, Srbija je 10. zemlja po odlivu mozgova, a procene Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj su da godišnje zemlju napusti oko 50.000 ljudi.
- Od zemalja regiona ispred Srbije su Bosna i Hercegovina (3. mesto), Hrvatska (4. mesto), Rumunija (5. mesto) i Severna Makedonija (8. mesto).
Šta se menja od 1. marta?
Prema novom zakonu, svi koji žele da se zaposle u Nemačkoj, moraće da dobiju zvaničnu potvrdu o utvrđivanju ekvivalentnosti profesionalne kvalifikacije, navedeno je na sajtu Ambasade Nemačke u Srbiji.
Kada dobiju ovu potvrdu, kvalifikovani radnici i stručnjaci moraće da podnesu zahtev za izdavanjem vize kako bi otputovali u Nemačku i prihvatili radno mesto za koje su obučeni.
Oni kojima nemačke vlasti priznaju samo delimične profesionalne kvalifikacije, mogu da traže vizu za stručno usavršavanje. Ljudima koji žele da odu, a ne nađu posao unapred, ali znaju nemački jezik i imaju dovoljno novca da pokriju troškove života, na raspolaganju je šestomesečna viza za traženje posla.
Neka od pravila važiće samo za određene starosne grupe.
Tako kvalifikovani radnici stariji od 45 godina moraju da pokažu ugovor o radu koji im obezbeđuje zakonom određenu minimalnu zaradu ili dokaz o starosnoj penziji čija visina pokriva osnovne životne troškove, navedeno je na sajtu ambasade.
Mlađi od 25 godina mogu da dobiju vize za nastavak školovanja.
Neka svi studenti plaćaju školarinu u visini školarine na prestižnim fakultetima u svetu i kada završe u obavezi su da rade u Srbiji 10 godina i onda neka ide gde želi. Oni studenti koji ne žele da idu da rade van Srbije posle završenih studija njima omogućiti besplatno školovanje, a ako takvi svršeni studenti ipak napuste Srbiju i zaposle se u inostranstvu proglasiti njegovu diplomu ništavom. I problem rešen.