Završnica ukrajinske drame odigrava se u mukama, ali ma kakav bio poslednji čin, on će da se odigra po ruskim pravilima i u ambijentu jedne kvalitetno nove geostrateške činjenice – Rusija se "vraća kući", počinje da traži i daje ruske odgovore na ruska pitanja. A pitanje je: kako se, uopšte, dogodilo da se zemlja (Ukrajina) u kojoj je primio hrišćanstvo krstitelj "Svete Rusije", knez Vladimir, nađe izvan granica Rusije? Kako je ruski narod ostao podeljen narod? Zašto više od 25 miliona Rusa živi danas izvan ruske države – u Ukrajini, Belorusiji, Azerbejdžanu, u zemljama Pribaltika i Centralne Azije? Kako se dogodilo da tako velika država koja se prostirala od Dunava do Tihog okeana; od Irana do Arktika, postane, u jednom trenutku njene istorije (Gorbačov, Jeljcin), zavisna od "dalekog Vašingtona i provincijalnog Brisela"?
Na sva ova pitanja današnja Rusija i Vladimir Putin, traže i daju ruske odgovore i ruska rešenja. Za početak, Krim se, posle decenija izbivanja u tuđini, vratio kući, u "matušku Rus".
Leonid Rešetnjikov, autor inspirativne knjige "Vratiti se Rusiji", analitički pokazuje da je Rusija bila "skrenula s puta", da je "zalutala i izgubila dom" još od 1917. godine (boljševička revolucija) i prognozira da će već ova, sadašnja generacija – nakon 73 godine – vratiti Rusiju Rusiji.
Po Rešetnjikovu, Rusija sada "dolazi sebi" i "stoji nepokolebljiva; pokreće svoju vojsku – ruski narod"; spremna je, duhovno i civilzacijski (svakako i vojno) da ga ponovo naoruža "njegovim moćnim oružjem – verom, pravdom, shvatanjem sveta i slovensko-hrišćanskom tradicijom".
Rešetnjikovljeva knjiga je fascinantan anlitički pogled na buđenje ruskog medveda iz dugog sna, ali – još intersantnije – sadrži poruku koju autor, u prologu knjige, upućuje srpskom narodu: Srpski put u poslednjih stotinu godina, po njemu je veoma sličan putu koji je u tom razdoblju prešla i Rusija ."Zaboravio je herojski srpski narod zavete svojih svetaca; krenuo za lažnim vođama i ciljevima; stavio materijalno iznad duhovnog i počeo da traži prijatelje među neprijateljima".
Samo što još nije, imenom i prezimenom pobrojao sve na koje se ovo u Srbiji odnosi – od aktuelnog premijera do ministra spoljnih poslova – sve koji se gotovo erotski obećavaju onima koji nam dobro ne misle, dok blefiraju istorijski dokazane prijatelje.
Usled ovog idolopoklonstva pogrešnim svecima, gde se ne razlikuje Bog od repatog đavola, srpski narod se – piše Rešetnjikov – "našo podeljen i zavisan od milostinje zlobnika".
Izlaz , ipak postoji, a izlaz je – kaže – samo jedan: "I, naravno, nije u Evropskoj uniji ili u NATO gde se može ući samo kao sluga; treba se vratiti Srbiji, vratiti se duhovno; veri, molitvi, tradiciji, srpskom(autohtonom) shvatanju sveta".
Srbija, veli Rešetnjikov, mora da bude alternativa "tom agresivnom, nemoralnom sistemu koji SAD i Zapad nameću celom svetu".
Tako nas, eto, doslovce savetuje jedan poznati, pametni Rus. Mada je, držim, slaba korist. Ćoravom i zaćorenom u EU džaba je prstom pokazivati put. Ne vidi. A gluvom je džaba govoriti da Srbiju treba vratiti Srbiji. Ne čuje.
