Povodom velikog pravoslavnog praznika Uspenja Presvete Bogorodice u hramu Vozdviždenja Časnog i životvornog krsta u Kelnu učinjena je molitva za početak nove školske godine. Posle Svete liturgije peti put je priređena kulturno-sportska manifestacija Dani dečje radosti u parohiji kelnskoj. Na poziv sveštenika Neđe i Mladena Janjića okupio se veliki broj mališana i njihovih roditelja.
Otac Mladen za “Vesti” kaže da je ova manifestacija posvećena pre svega deci.
– Na Svetoj liturgiji, deca su učestvovala izgovarajući molitvu, Očenaš i ispovedajući Simbol vere. Posle pričešća usledilo je i molepstvije za blagosiljanje nove školske godine, pa su naši đaci i učitelji primili poseban blagoslov za napredak u obrazovanju i školovanju. Potom je počeo bogat kulturno-umetnički program Folklornog udruženja Radost iz Leverkuzena koji je izveo nekoliko koreografija srpskih narodnih igara. Za naše najmlađe je priređen ručak, a organizovali smo i nadmetanje u viteškim i sportskim igrama – navodi prota Mladen.
Proglašenjem pobedničke ekipe je završeno nadmetanje, a druženje je još dugo nastavljeno u svečanom i prazničnom raspoloženju uz veselu i radosnu dečicu. I ove godine je bilo mnogo zainteresovanih za ovakve aktivnosti, pa je hram na bogosluženju bio ispunjen kao i porta u vreme trajanja manifestacije.
– Veliki broj dece i roditelja je došao i sa područja drugih parohija i iz udaljenih gradova i mesta da bi svojim prisustvom i učešćem uveličali ovaj događaj. Crkvena opština i uprava hrama zahvaljuju svima koji su doprineli i učestvovali na zajedničkoj molitvi, u pripremi programa i uspehu igara. Na mnogaja ljeta – ističe otac Mladen Janjić.
Valentina Grumić iz Kelna je učestvovala u nadmetanju u viteškim i sportskim igrama. Naravno da nije bila sama jer su mama Nataša, tata Nenad i baka Duška došli da navijaju.
– Ovo je zaista divna manifestacija za decu, a i za nas odrasle. Ovde se još jednom obistinjuju reči Svetog Save koji nam je u amanet dao da samo sloga Srbina spasava i ovo je jedan dokaz kako možemo u slozi da preživimo ova teška vremena i za Crkvu i za naš srpski narod. Ove igre nas još više povezuju jer je dobro i za decu i za nas, a najmanje je bitno ko će pobediti. Želim da pohvalim oca Neđu Janjića i oca Mladena Janjića koji se zaista trudi da učini i da deca imaju drugi pristup prema crkvi i da crkvu približe deci koja su naša budućnost – kaže nam Nenad Grumić.
Iz Leverkuzena je došla porodica Čolović, Sandra, Dalibor i njihova dva sina Danilo (9) i Petar (7).
– Sve pohvale organizaciji i smatram da je vrlo dobro ovo što naša crkva ovde u Kelnu to priređuje. Veoma se trude da okupe naš narod i pruže deci neki događaj koji bi omogućio da se upoznaju i druže. I mi odrasli dođemo rado u crkvu na liturgiju i da se vidimo i ispričamo sa našim prijateljima koje ovde imamo u velikom broju. Mislim da je danas bilo više naroda nego što smo očekivali. Vidim da su oba sina raspoložena i da učestvuju u takmičenjima. Ne bune se, neće kući, znači da im je lepo – kaže nam Dalibor.
Pohvale sveštenicima
Porodica Ivanović, mama Kristina, tata Danijel i deca Danijel (10) i David (7) iz Diseldorfa imaju samo reči hvale za sveštenike Neđu i Mladena.
– Otac Neđo i otac Mlađo su nas na najbolji način i danas ovde okupili. Ima puno igara za decu, liturgiju uvek služe sa puno ljubavi. To su predivni porodični ljudi i mi dolazimo na službu iz Diseldofra iz poštovanja prema njihovom radu i zalaganju. Deca su zadovoljna i igrama i molitvom za uspeh u školi. Danas je dan druženja u našoj crkvi u Kelnu – ističe Danijel Ivanović.
David obožava šubaru
Folkloraši Radosti iz Leverkuzena su nastupali sa najmlađom grupom (od tri do sedam godina) i starijom grupom (od osam do 15 godina). Mali i mladi članovi folklornog udruženja iz Leverkuzena su oduševili publiku, a među jednako dobrim igračima izdvojio se kolovođa David Cerkvenik (8). Snežana Đuda, umetnički rukovodilac Radosti je za malog Davida, a velikog igrača rekla:
– David je, mogu slobodno da kažem, malo folkloraško čudo. Voli folklor, uvek je na svakoj probi, a kada nije na probi on vežba kod kuće. Čak i kada ode na trening fudbala on pokazuje treneru i deci da je folklor dobar da bi se bolje igrao fudbal. Ovde, u našem udruženju Radost, vodi kolo i kada mu šubara spadne na oči on i dalje igra punim srcem i ne prestaje. Ne skida šubaru dok ne mora.
David nam je rekao da ne zna tačno koliko dugo igra u folkloru, ali zna da voli da igra i da će uvek da bude folkloraš i kada bude veliki.
– Obožavam svoju šubaru i ne bih je menjao ni za kakvu, pa ni za najlepšu igračku na svetu.
Slavljenica Ana Marija
Među folklorašima je bila i slavljenica Ana Marija Dragić:
– Napunila sam 15 godina i nisam ni sanjala da će ceo folklor i publika da mi čestitaju rođendan. Malo sam pocrvenela jer nisam očekivala ovako nešto. Igram od pete godine i posle male pauze sam ponovo nastavila. Sigurno ću i dalje igrati jer imamo dobro društvo i upoznala sam još mnogo drugarica preko folklora.
