Milijarder i "kralj čokolade", koga je na majskim predsedničkim izborima, u prvom krugu, podržalo 54,7 odsto birača, zauzeo je predsedničku fotelju u veoma teško vreme za zemlju. Ukrajina je izgubila Krim, ekonomija države je u rasulu, raste raskol u društvu u uslovima dugotrajnog oružanog sukoba između vladinih snaga bezbednosti i pristalica federalizacije sa istoka zemlje. Odnosi sa Rusijom su u ćorsokaku.
Pre i posle inauguracije Porošenko je izjavio da će zaustaviti krvoproliće na istoku zemlje, i da je njegov glavni zadatak obezbeđivanje mira na jugoistoku Ukrajine. Umesto toga, nove kijevske vlasti su povele rat protiv sopstvenog stanovništva, nezadovoljnog februarskim državnim prevratom.
Porazom do primirjaČak ni primirje dogovoreno u Minsku 5. septembra, politikolozi ne smatraju Porošenkovom zaslugom već "prinudnom merom". |
Prema poslednjim informacijama UN, na istoku Ukrajine je ubijeno skoro 3.000 civila, uključujući i decu, ranjeno je oko 6.000 ljudi, a više od milion Ukrajinaca postali su izbeglice. Eksperti tvrde da je broj ubijenih, ranjenih i izbeglih daleko veći od onog koji se zvanično objavljuje.
Gradovi i infrastruktura u Donbasu su razrušeni, a ljudi se suočavaju sa humanitarnom katastrofom, bore se za goli život i opstanak.
Porošenko nije uspeo da zaustavi ekonomski pad zemlje i podelu teritorijalne celovitosti. Ukrajina je u sve dubljoj ekonomskoj krizi, na ivici kolapsa. Sve je više nezaposlenih, rastu cene hrane, ljudi su na rubu egzistencije, a korupcija i dalje cveta. Kurs grivni je za 100 dana Porošenkove vladavine pokazala veoma slabu dinamiku, dolar je ojačao za skoro 13 odsto, a tokom ovog perioda američka valuta je skakala i za više od 25 posto.
Pojedini ukrajinski analitičari kao pozitivnu stranu Porošenkove vladavine vide njegov odnos sa Zapadom. Kažu da nijedan ukrajinski lider nije imao tako česte kontakte sa zapadnim predsednicima i zvaničnicima i toliko snažnu podršku zapadnih zemalja. Međutim, većina se slaže da su nove ukrajinske vlasti, na čelu sa Porošenkom, samo marionete Brisela, a pre svega Vašingtona.
"SAD sada u Ukrajini vode rat protiv Rusije – do poslednjeg Ukrajinca", navodi ruska štampa. S druge strane, rusko-ukrajinski odnosi su zahladneli na skoro svim nivoima, političkim i ekonomskim. Stručnjaci smatraju da bi obnova dobrosusedskih odnosa između Ukrajine i Rusije mogla potrajati godinama.
Kijev je talac VašingtonaMeđutim, stručnjaci naglašavaju da normalizacija odnosa sa Rusijom ne zavisi toliko od Porošenkovih želja, već od dobre volje njegovih zapadnih partnera, posebno SAD. |
