Porodično blago

0

 

 

FUDBALSKE TEME: Vanja i Sergej Milinković sa dopisnikom "Vesti" iz Novog Sada
 

Nadaleko je čuvena Vošina omladinsko-pionirska fudbalska škola po nepresušnom izvoru talenata, a među najsvežijim izdancima koji su se kvalitetom nametnuli ne samo domaćoj javnosti svakako su braća Sergej (1995) i Vanja (1997) Milinković Savić, koji po igrama i životnim stavovima ispoljenim kroz razgovor, bez dileme, odaju utisak da uživaju u sportu za koji su se opredelili.
Sergej je nezamenljiv u prvom timu Vojvodine, njegova proigravanja iz prve, asistencije, driblinzi i golovi uveliko se prepričavaju, pa nije ni čudo što je prema nekim saznanjima vodeći u top 5 mladih igrača iz Srbije, gde mu društvo prave saigrači Gaćinović i Babić, uz dvojicu partizanovaca Živkovića i Pantića.
I odmah se nameće pitanje da li će već sledeće jeseni igrati u inostranstvu?
– Uopšte se time ne opterećujem. Tek sam postao standardan u prvom timu Vojvodine. Neka klub o svemu odluči – kad Vojvodina proceni da je za sve najbolje da se rastanemo, tako će i da bude.

Vanja se pozdravlja sa nemačkim kolegom Tinom Kongsmanom
 

Do sada je o raznim ponudama samo slušao i čitao, ali je samo jedna bila stvarna.
– Hetafe je želeo da me otkupi, ali nije uplatio dogovorenu sumu, pa je Vojvodina odustala. Nedavno sam u jednom listu pročitao da me želi Sampdorija. Pojma nemam o tome, ali lepo je kad tako nešto pročitam. Odmah sam isekao tekst i zalepio ga u svesku u koju sakupljam članke napisane o meni.
Titula sa EP u Litvaniji za omladince vinula ga je u orbitu, pa je odmah "ozbiljno" prekomandovan u seniore.
– Debitovao sam u porazu od Jagodine 0:3. Baš gorak osećaj, taj 76. minut, iako mi je to bilo vatreno krštenje. A što se evropskog zlata tiče, bili smo sjajan tim u kojem je svako maksimalno odradio poverenu ulogu.
Vojvodina igra promenljivo ovog proleća, a Sergej odmah nudi jak argument.
– Mnogo je mladih igrača i oscilacije su verovatno neminovne. Mene raduje to što ni od koga ne strahujemo i nastojimo da igramo napadački, na gol više.
A da li strahujete od Jagodine, koja je prošle godine osvojila Kup Srbije, a ove važi za "papirnatog favorita"?
– Ni najmanje. Videćete na terenu. Ne pretim, Jagodinu ne potcenjujem, ali verujem da ovog puta možemo da im se revanširamo i posle toliko godina donesemo željeni pehar.
Fudbalski otac mnogih generacija dečaka iz Veternika je Ilija Pantelić, a njemu je pehar Kupa oduvek bio najveća želja, koja mu se još nije ispunila. Vanja, 202 cm visoki golman, kome je nedavno s reprezentacijom zbog slabije gol razlike u omeru s Nemcima za malo izmakao plasman na EP na Malti, nada se da će se čika Iliji želja najzad ostvariti.
– Sećam se kada me je kao klinca tapkao po glavi i govorio: "Prestani da rasteš, dosta je" (smeh). Biću najglasniji na tribinama u sredu. Ako osvojimo pehar, ima da slavim do jutra. Valjda neće za dan posle biti predviđen trening – u šaljivom tonu nastavlja Vanja.
Sa 17 godina i 42 najmlađi je fudbaler u 100 godina dugoj istoriji koji je potpisao profi ugovor s Vojvodinom.

BUDUĆNOST SRPSKOG FUDBALA: Sergej sa "orlićima" bio prvak Evrope
 

– Ako Sergej ne ode nikuda na leto, u sledećoj sezoni ćemo igrati zajedno. Ne mislim da ću biti prvi golman prvog tima, ali da ću se ravnopravno boriti za "jedinicu", to već sada obećavam.
Dokazao je Vanja u pomenutim kvalifikacijama raskoš talenta, a reči trenera golmana prvog tima Vojvodine Saše Todića i omladinske reprezentacije Zorana Mijanovića potvrđuju o kakvom se "kapitalcu" radi.
Rođeni su u Španiji (Leridi Sergej i Orenseu Vanja), gde je otac Nikola posle karijere u Bečeju nastavio karijeru u Leridi. Majka Milana, košarkašica, brzo je završila karijeru. Kasnije su se preselili u Grac, gde je Sergej počeo da pika loptu, a ubrzo mu se pridružio i Vanja, koji je zbog "lenjosti" ubrzo dres centarfora zamenio golmanskim.
Da li je Španija njihova obećana zemlja?
– Lepo bi bilo da zaigram u Španiji jednog dana – ne krije Sregej.
Ni Vanja ne bi imao ništa protiv. Ipak, ako bi već mogao da bira, njegov izbor je:
– Engleska, Sanderlend, pre svega. Zato se i nadam da će ovaj tekst dopasti šaka predsednika crveno-belih sa "stadiona svetlosti" – uz osmeh i veliku želju završava svoju priču Vanja.

 

 

Sestra majčinim stopama
Sergej i Vanja ne propuštaju da istaknu svoju devetogodišnju sestru.
– Zove se Jana i trenira košarku. Majka Milana upisala ju je u košarkašku akademiju koju vodi čuvena Marija Veger.

Matić Jokan, Abijati…
Fudbalski idol?
Sergej: Mnogi me porede s Jokanovićem, a moj tip je, ipak, Matić.
Vanja: Abijati i Vito Manone.

Turbo-folk i rep
Muzika?
Sergej: Turbo folk.
Vanja: Rep, hip-hop, domaća osamdesete i kafanska. muzika.

Pecanje i filmovi
Hobi?
Sergej: Pecanje, za koje uglavnom nemam vremena.
Vanja: Filmska umetnost.

Poliglote
Jezici?
Sergej: Nemački, engleski solidno i španski razumem.
Vanja: Nemački i engleski dobro, španski nešto slabije.

 

Može i basket
Drugi sport?
Sergej: Mali fudbal, uživam u toj igri.
Vanja: Basket, o čemu svedoče od zakucavanja savijeni obruči na terenima po Grbavici.

 

Jagodina brani trofej
Kup Srbije je pravni naslednik Kupa Srbije i Crne Gore (SCG). Taj kup je održan samo četiri puta jer se 2006. godine Državna zajednica Srbija i Crna Gora razdvojila na Srbiju i Crnu Goru, pa je ovaj kup od sezone 2006/07. razdvojen na dva dela.
Pobednici Kupa Srbije:
2007. Crvena zvezda – Vojvodina 2:0
2008. Partizan – Zemun 3:0
2009. Partizan – Sevojno 3:0
2010. Crvena zvezda – Vojvodina 3:0
2011. Partizan – Vojvodina pf 3:0
2012. Crvena zvezda – Borac Č. 2:0
2013. Jagodina – Vojvodina 1:0
2014. Jagodina – Vojvodina ?

 

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here