Predsednik Komisije Vlade Srbije za nestala lica Veljko Odalović ističe u razgovoru za „Vesti“ da je pokušaj zabrane učešća Srpskoj listi na predstojećim izborima na Kosovu i Metohiji pokušaj privremenih institucija da na svaki način spreče sve one koji ne žele da priznaju samoproglašenu nezavisnost.
– Srpska lista je u kontinuitetu na meti napada Aljbina Kurtija. Kada se desila ekplozija na sistemu Ibar-Lepenac već posle par minuta su izašli i optužili Srbiju, Srpsku listu i Milana Radoičića. Dakle, oni su odmah napravili spisak onih za koje su „znali“ ko je odgovoran. Danas, evo koliko je prošlo, nema ni jednog dokaza koji na bilo koji način to može da potvrdi.
Očekujete li dodatne opstrukcije od strane Prištine?
– Ključno pitanje za privremene institucije u Prištini je da li će na predstojećim izborima pobediti one srpske stranke koje se suprostavljaju samoproglašenoj nezavisnosti ili neka od partija koja to podržava. Čini se da od ovih šest prijavljenih partija Srpska lista jedina koja je vrlo jasno identifikovana da ne pristaje na to i nije deo tog scenarija. Za ove ostale ne želim ništa da predpostavljam, ali znam da neki dolaze od Kurtija jer su kod njega i ministri i visoki zvaničnici koji sprovode njegovu politiku na ovakav ili onakav način. Prištini to odgovara jer će sa takvim srpskim predstavnicima, barem tako misle, legalizovali sve što čini Aljbin Kurti, već bilo ko drugi sutra, da sve ono što radi – radi zajedno sa Srbima. To je ono što im nedostaje.
U Briselu je nedavno potpisan sporazum o formiranju Zajedničke komisije koja će započeti rad na osnovu Deklaracije o nestalim licima. Očekujete li rezultate?
– To je dobar signal da pitanje nestalih posle četiri godine počne ponovo da se rešava. Podsetiću da je Deklaracija o nestalim licima pre godinu i po dana praktično usaglašena između predsednika Vučića i Aljbina Kurtija. Njena implementacija zavisi od toga da li će i kada ta Zajednička komisija početi da radi, jer ona je u toj deklaraciji identifikovana. Ono što je sada najvažnije je da Radna grupa može da se vrati svom mandatu i to očekujemo zato što porodice nestalih i kidnapovanih, i Srbi i Albanci, imaju pravo na odgovore i istine o sudbini njihovih najmilijih.
Rad zajedničke komisije je već četiri godine blokiran. Zašto?
– Zato što je tada Aljbin Kurti jednostrano prekinuo rad Radne grupe za nestale. Do tada je Radna grupa rešila više od 1.800 slučajeva nestalih, od kojih su preko 80 procenata činili kosovski Albanci. Svojim potezom on je zaustavio mehanizam koji je imao rezultate, koji je imao jednostavno napravljena pravila i opšti okvir po kojima je ove rezultate dao. Njega zaustaviti je bilo krajnje neracionalno i to je bilo vrlo loš potez prvenstveno zbog porodica nestalih koje su očekivale da ćemo mi, posebno kada je usvojena Deklaracija o nestalim licima dobiti novi zamah u radu.
Zbog čega EU nije odlučnija da utiče na Prištinu jer je sudbina nestalih humanitarno, a ne politčko pitanje?
– To govori o EU i njihovom kapacitetu i snazi. Ukoliko ne budu imali veću moć i veću snagu da predsedavaju dijalogom po mnogim temama onda smo mi u problemu. Očigledno je da nemaju snage ili neće da nateraju Prištinu da primenjuje ono što je njena obaveza iz ranije potpisanih sporazuma i kasnijih dogovora koji su postignuti u Briselu. Očigledno je da smo u problemu. Pritisci se vrše gotovo isključivo na našu stranu, uključujući i politizaciju problema nestalih. Ne treba trošiti reči na pitanje formiranja Zajednice srpskih opština, o telekomunikacijama, putnim ispravama, o bezbednosti, dugim cevima, takozvanoj kosovskoj vojsci. Milion je tu stvari koje su u međuvremenu deformisane isključivo na štetu srpske zajednice, Srba i Srbije. Tu posledicu trpe i porodice nestalih lica jer se i ova tema zaglavila u Briselu. A, pošto je u Briselu politički dijalog tamo nastaju ogromne blokade i ogroman pritisak na Srbiju, a na Prištinu se ne vrši nikakav.
Zbog čega je pritisak EU samo na Beogradu?
– Tu i dolazimo do krajnje apsurdne situacije da o istim temama, o istim stvarima o kojima se dogovorimo, postoje dva aršina. Za Prištinu ne važi šta je dogovoreno, a za Beograd važi, ali i malo više od dogovorenog da bi neko negde u Briselu zapisao da je uradio nešto u tom dijalogu, a zapravo ne reševa ništa. Otvaraju se samo novi problemi, nova žarišta i tu je veliki problem s kojim se suočava ceo proces dijaloga. Bojim se da ne budemo u situaciji, ukoliko prištinska strana sada ne bude razumela i uzdigla se iznad nekih banalnih i glupih razloga zbog kojih je blokirala proces, da će i problem pitanja nestalih trpeti kao do sada.
Nažalost, pitanje nestalih je i dalje, nažalost, jedno od gorućih na prostoru bivše Jugoslavije. Šta je prema Vama uzrok?
– Pitanje nestalih je sigurno jedna od najtežih posledica sukoba koji se desio. To je ne samo humanitarno, već i civilizacijsko pitanje. Naravno, ne može da se izuzme iz vremena i prostora, iz politika i svega što se vodilo, a nažalost se vodi i danas na ovim prostorima. Ali, moramo da se uzdignemo iznad svega onoga što ovaj proces sputava, odnosno usporava. Porodice od nas očekuju da damo što više odgovara šta je sa njihovim najmilijima.
Kakva je saradnja Srbije i Hrvatske po ovom pitanju. Brojne organizacije, poput „Veritasa“ upozoravaju da i dalje ima veliki broj neispitanih masovnih grobnica?
– Hrvatska je zauzela stav koji je bukvalno ničim izazvan i neprimeren trenutku i temi. Imamo međudržavni sporazum i protokol o radu koji smo usvojili i po tome smo radili desetinama godina. Zagreb je zaustavio taj proces. Oni prosto ta dogovorena pravila ne primenjuju i nema sastanka Radne grupe. Mi Zagreb uporno pozivamo da dođu na sastanak zato što je Beograd po tom sporazumu sada domaćin. Ali, oni odbijaju taj sastanak bez obzira što smo želeli da sva otvorena pitanja i kada je reč o njihovim i o našim zahevima stavimo na sto i uradimo ono što je realno moguće i šta ćemo u periodu koji dolazi. Jednostavno, da saopštimo porodicama koje ćemo aktivnosti sprovoditi, i mi onima koje su u Srbiji, oni porodicama nestalih iz Hrvatske. Da znaju šta se očekuje.
Ipak, Hrvatska je članica EU, kako je moguće da se ne pridržava sporazuma i konvencija koje su temelj Unije?
– Tu i nastaje najveći problem. Nad njihovim radom praktično u ovom trenutku nema punog nadzora. Mi smo nekada imali Međunarodni komitet Crvenog krsta koji je bila institucija koja je predsedavala našim zajedničkim komisijama, uzimala učešća u radu i preko tog medijatora smo na određen način uspevali. Nekada pritisnu nas, neki put hrvatsku stranu da bismo dogovorili i sprovodili aktivnosti i to je davalo značajne rezultate i to je ono što je, mislim, cenjeno i od strane porodica.
Šta je najveći problem u saradnji sa Hrvatskom?
– Na spisku nestalih imamo lica koja su na spisku Međunarodnog Crvenog krsta od 1991. godine. Dakle, više od tri decenije se te osobe vode kao nestale i ništa se ne preduzima sa hrvatske strane. To je ono što stvarno zabrinjava. U razmenjenim protokolima i informacijama između naše dve komisije utvrđeno je postojanje najmanje 36 pojedinačnih grobnica sa telima Srba koje nisu eshumirane do današnjih dana. Oni su nam dali protokol u kome tvrde da je na određenoj lokaciji sahranjeno određeno lice koje se vodi kao nestao, ali mi do danas nismo otišli na to groblje da bismo izvršili eshumaciju i da kroz DNK sistem identifikujemo tu osobu i posmrtne ostatke predamo porodicama. Postoji desetine konkretnih zahteva za određene lokacije, za određene događaje u kojima su nestala lica srpske nacionalnosti mi danas ne možemo da sednemo i da se dogovorimo šta da radimo.
Šta je ono što Hrvatska traži od Srbije?
– Hrvatska pre nama ima određeni broj zahteva koji se prevashodno tiče prikupljanja raznih informacija i dokumentacije i kako tvrde arhiva. Ali, mi sve što je bilo u arhivama smo već podelili. Ukoliko se u bilo kojoj arhivi bude pronašao bilo koji dokument koji govori o nestalim licima on će apsolutno biti stavljen u funkciju rada naše Komisije i radićemo na proveri tih informacija i to na konkretan način tako što ćemo otići na tu lokaciju ako imamo opis mesta i događaja i tražimo da se ona pretraži. Tako smo radili do sada.
Sve teži položaj Srba na Kosovu i Metohiji
Šta je uzrok sve težek položaja srpske zajednice na KiM?
– To je posledica politike koju vodi Aljbin Kurti. On neće dijalog i ništa iz dijaloga neće da prihvati, čak i ono što je u dijalogu prethodno postignuto kada je da Ivica Dačić potpisao prvi sporazum 2013. godine. On je sve razorio. Praktično da nema ništa, a urađen je ogroman posao kada je reč o Srbiji. Prvo, od teške odluke da se prvi put izađe na lokalne izbore na KiM u organizaciji Prištine. Pa preko ulaska Srba u policijsku službu, do sudija, tužilaca, dogovora oko rešavanja problema u telekomunikacijama i energetici. Napravljena su dva preduzeća i u jednom od njih su nedavno napali radnike.
Istraga
Pre gotovo mesec dana došlo je do eksplozije kod Zubinog Potoka. Mada je Priština odmah optužila Beograd, istraga još traje?
– Kada bi oni imali dovoljno dokaza oni bi je završili, ali tu mislim da imaju dovoljno dokaza protiv Srbije, Srba, Srpske liste ili bilo koga ko je vezan za „s“ od srpskog. Pošto toga nema, onda bi trebalo pokrenuti istragu u drugom pravcu, a oni to ne žele. Ovo je očigledno bio jedan isplanirani, iscenirani događaj koji je samo trebalo da posluži da se optuži Srbija i da se krene na nju. Samo da vas podsetim da je Martovski pogrom 2004. godine nastao zbog tvrdnje da su Srbi krivi za utapanje albanske dece u Ibru. To je do usijanja podiglo tenzije. Kosovo je gorelo. Sve što je srpsko moglo da bude spaljeno – spaljeno je. Iskorišćena je jedna lažna vesti i danas, 20 godina kasnije niko nije kriv, nema posledica, a očišćeni su od Srba gradovi, popaljena sela, crkva, manastiri, proteran i raseljen narod. Epilog je kao da niko nije kriv jer niko nije odgovarao. Ali, Priština je tada uradila ono što je zacrtala: očistila je veliki deo prostora na kojima je tada još bilo Srba. Očistili bi oni i Mitrovicu da im se na mostu nije pružio žešći otpor pa su bili sprečeni da pređu i zgaze je jer je to bio plan. Danas je slično, možda je pakovanje samo drugačije. Priština je sada institucionalno krenuli na Srbe. Institucionalno se Srbi hapse, vrše blokade, pretresi kuća, maltretiranja. Sve što su mogli da urade oni su uradili, a nemaju ni jedan dokaz za ovo što pričaju. Zato tu, nažalost, ne očekujem razjašnjenje, jer bi vodilo da je to iscenirana priča koja ne odgovara nikome. Prvo ne odgovara predstavnicima međunarodne zajednice koji su na prostoru KiM. Pa to su ljudi koji mahom dolaze iz zemalja koje su učestvovale u samoproglašenju nezavisnosti tzv. Kosova 2008. godine. Oni su među prvima potrčali da je priznaju jer je to njihovo čedo. I oni sada sve rade zajedno sa Kurtijem da zaokruže tu „državnost“ i to je njihova strategija i politika.
Potraga za 9.716 nestalih
Koliko je još ostalo nerešenih slučajeva nestalih tokom prethodnih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije?
– Na početku sukoba, kroz evidenciju Međunarodnog komiteta Crvenog krsta preko 35.000 lica je na prostoru bivše Jugoslavije evidentirano kao nestalo. Danas imamo 9. 716 nestalih i to je, bez obzira što je praktično tri četvrtina slučajeva rešeno, ogroman broj. I ne mirimo se sa tim da smo uradili veći deo posla i sada smo opušteniji. Naprotiv, treba da pojačamo naše aktivnosti.
