Medijima nije bilo dozvoljeno snimanje ovog sastanka.
Predsednica udruženja "Žena-žrtva rata" Bakira Hasečić izjavila je za sarajevski Dnevni avaz da se niko od preživelih žrtava nije trebalo pojaviti na sastanku s predsednikom Haškog suda, u znak protesta "što se nakon tog sastanka ništa značajno neće promeniti
vezano za zadovoljenje pravde".
Predsednica udruženja "Majke enklava Srebrenica i Žepa" Munira Subašić, kazala je da su žrtve ogorčene zbog puštanja na slobodu Vojislava Šešelja i "zapaljivih izjava" koje je Šešelj dao nakon dolaska u Srbiju.
Subašić je rekla da će žrtve zatražiti da se osnuje fond iz kojeg će se isplatiti obeštećenje porodicama preživelih žrtava.
Meron je položio u Sarajevu cveće i odao počast za 1.600 ubijene dece Sarajeva koja su stradala tokom rata u BiH od 1992. do 1995. godine.
"Poseta ovom spomeniku za mene predstavlja svu okrutnost rata i patnju civila koju su pretrpeli širom ovog regiona", rekao je Meron i dodao da zna da "još postoje rane koje su ratni sukobi naneli".
Predstavnici Udruženja roditelja ubijene dece Sarajeva ocenili su tokom susreta s Meronom da pravda još nije zadovoljena kada je u pitanju kažnjavanje onih koji su počinili zločine.
Predsednik Haškog tribunala, koji boravi u trodnevnoj poseti BiH, posetio je i bivši logor Čelebiće kod Konjica gde je 1992. godine bilo zarobljeno oko 400 logoraša srpske nacionalnosti, od kojih je 16 ubijeno.
Meron je posetio i Uzdol u opštini Prozor, gde je odao počast Hrvatima koji su stradali u septembru 1993. godine. Pokolj u selu Uzdol počinili su pripadnici Armije BiH i tada je ubijena 41 osoba.
