Profesor je studentima održao i promociju knjige "Nije bilo vreme da umrem", objavljenu u SAD 2008. godine, a nedavno prevedene i na srpski jezik. Knjiga bi trebalo da izađe iz štampe u Beogradu.
Heleta je knjigu napisao na osnovu dvogodišnjeg boravka u Goraždu za vreme ratnih zbivanja na ovim prostorima, gde je sa ocem Slavkom, majkom Gordanom i sestrom Sanjom preživeo sve ratne strahote u gradu koji su držali pripadnici Armije BiH.
"U toku te dve godine doživeli smo užasne stvari od progona, hapšenja, zatvaranja u logor, gladi i bombardovanja grada", ispričao je studentima Heleta.
Objasnio im je da su jedne noći u aprilu 1994. godine svi članovi njegove i još jedne porodice skočili u mutnu i nadošlu Drinu, po kojoj su plivali nizvodno uz pomoć unutrašnjih guma iz automobila i priručnih plovnih objekata da bi posle tri kilometra stigli do borbenih linija Vojske Republike Srpske u sadašnjem Novom Goraždu.
"Toga dana kad smo pobegli neki ljudi Bošnjaci, vojnici, pokušali su da ubiju celu moju porodicu i preostale Srbe u Goraždu. Nismo imali drugog izbora već smo spas potražili u Drini", objašnjava Heleta.
Savo Heleta je tada imao 13 godina i svoje ratne doživljaje u Goraždu opisao je u knjizi "Not My Turn to Die: Memoirs of a Broken Childhood in Bosnia". Reč je o memoarima u kojima je Savo opisao uništeno detinjstvo u BiH, za vreme rata i boravka u Goraždu sa porodicom od 1992. do 1994. godine.
Knjigu je napisao posle dvogodišnjeg ratnog iskustva, kao dečak, u okruženom Goraždu, kroz priču o patnjama njegove porodice i drugih preostalih Srba u gradu, ali i srpskom granatiranju grada, o gladi i svakodnevnom strahu za život.
