Nije mi poznato da je slep progledao, nerotkinja rodila, a bogami ni komšiji nije izrasla nova noga. Ali je narod verovao kao u svaku drugu besmislicu i laž. Tako se dogodilo da plane nekoliko puta uvećan tiraž žurnala na izdisaju, samo zato što su naštancovali uz novinu i fotografije Alena Čumaka, lekovite naravno. Staviš je gde te boli i odeš da igraš fudbal.
Ima tome četvrt veka, tada je Čumak delovao kao šibicar sa železničke stanice. Svašta radi, ali veliku štetu ne može da nanese. Više je to delovalo kao remećenje javnog reda i mira.
Na žalost, ubrzo se pokazalo da posledice mogu da budu dramatične, čak ubitačne.
Elem, pojavi se na ginekologiji u jednoj beogradskoj klinici sepsa. Nekoliko žena jedva su otrgli od smrti. Uprava i osoblje daju se u potragu za žarištem. Ali uzalud, sve čisto, a operacione sale zatvorene, pacijentkinja sve više na listi, već ih razvoze po ionako pretrpanim kapacitetima u drugim bolnicama.
Slučaj je rešila babica koja je primetila neobično ponašanje pacijentkinja na postoperativnom, ili kako se te sobe već zovu. Elem, kad god bi ušla žene su hitro navlačile čaršave na sebe, kao deca kada ih roditelji iznenade u čitanju stripova, dok se pretvaraju da uče napamet neku pesmicu za školsku priredbu.
Pretresu žene i nađu gomile fotografija vidovnjaka Alena Čumaka. Hirurzi na ginekologiji s užasom su posmatrali vidovnjaka umazanog krvlju i jodom, a još nedavno nalepljenog preko svežih šavova na pacijentkinjama. Džaba škole, specijalizacije i iskustvo. Narod voli da veruje prevarantima.
Čumak i izdavači žurnala su se izvukli, a Srbija je nastavila da tone u pornografiju u svakoj sferi života. Prevaranata i budala na sve strane, a ljudi kao stado za njima. Umiveni i pristojni kiosci odjednom su se našli zatrpani svakakvim đubretom, a sve se selilo i na televiziju. Možda je režim 1990-ih svesno dopustio da se na TV Palma prikazuju pornići. Mnogima je to davalo odušku i zaborav na dnevne životne brige, a neispavana lica sabajle su svedočila o tome čime se ko zanimao tokom noći. Pa je tako u vreme zamračenja zbog bombardovanja Beograd izgledao kao novogodišnja jelka. Prođeš iza ponoći ulicom, a svi prozori osvetljeni. Bombe padaju, a narod udara po pornjavi. Imam prijatelja koji tvrdi da su pornići na TV Palmi produžili vlast Miloševiću barem za dve godine.
Ko će još da se seti kakvog je sve đubreta bilo od tada. Ali, završili smo sa Kolindom, odnosno sa navodno njenim pornografskim fotkama u tabloidu Dragana J. Vučićevića. Da sve bude jadnije, reč je o režimskoj novini koja ostalim medijima služi kao službeni glasnik. Tu može da se pročita ko će sledećeg dana da bude uhapšen, ko je pao u nemilost kod Vučića, ko je neprijatelj države, ali i sve o poslednjem u nizu atentata na premijera ili Tomu. Iza svega, naravno, uvek stoje tajkuni, pa nekakve tajne službe, a ne sećam se da li su pominjani masoni ili nerođeni Staljinov sin za kojeg niko ne zna. I koliko je ljudi prošlo u tom tabloidu isto kao Kolinda, pa nikom ništa.
Da ne zaboravimo, tu su i sve one vesti koje nam svake godine pomažu da shvatimo da će nam za dve godine biti bolje. Pa i na televiziji u onoj sprdnji nazvanoj "Teška reč" u kojoj je pokazao zamamnu veštinu da svaki put nešto pita premijera, a da ga nikada ne pita ništa. A i što da ne, pa sigurno se od toga lepo živi. Ne znam, nisam probao.
Lepio je tako Dragan J. Vučićević sliku premijera Vučića na svako bolno mesto kao da je Alen Čumak. Ne izraste ti noga, ali je osećaš kao da je imaš. Pa se zatrčiš niz stepenice… Nisu ti popravili kuću u Obrenovcu, ali kao da jesu. Nemaš posao, ali kao da imaš, siroma si, ali…
A sada se ala razvezala. Navikla da je zaštićena, da sve može, sve sme… Biće toga još.
