Šoljom je potpisao zakon pošto nije u suprotnosti sa ustavom zemlje, izjavio je visoki zvanicnik u kancelariji predsednika Ferenc Kumin agenciji MTI.
Predsednik je, međutim, rekao da je usvajanje zakona u jeku kampanje za opšte izbore u aprilu bilo neprikladno, navela je mađarska agencija.
Mađarski parlament je 22. februara odobrio amandman na Krivični zakonik po kome je negiranje holokausta u javnosti kažnjivo do maksimum tri godine zatvora.
Amandman, na incijativu Socijalističke partije, usvojen je sa 197 glasova za, jednim protiv, dok su 142 poslanika bila uzdržana.
U to vreme, političari koji su podržavali zakon, kritikovali su poslanike vodeće opozicione stranke Fides jer su bili uzdržani tokom glasanja.
Poslanik te stranke Robert Repasi izjavio je da je namera te stranke izrada zakona posle opštih izbora kojim se pođednako kažnjava odobravanje nacističkih zločina i zločina iz perioda komunističke vladavine.
Nacrt zakona podneo je Atila Mesterhazi, kandidat za premijera Socijalističke partije, 27. januara na Dan sećanja na žrtve holokausta.
On je tada rekao da neophodno pravno delovanje pošto su antisemitisam i ekstremističke neonacističke ideologije u porastu u Mađarskoj, podsetila je mađarska agencija.
