Istraživači koji pišu za medicinski list ’’Archives of Internal Medicine’’, istakli su da bi dodatno oporezivanje moglo da bude iskorišćeno kao ’’oružje’’ za borbu protiv gojaznosti, koja SAD godišnje košta 147 milijardi dolara kroz zdravstvene troškove.
|
Istraživači Odseka za javno zdravlje u San Francisku objavili su istraživanje, posle koga je zaključeno da su porezi sasvim prigodan način da se koriguje tržište koje favorizira nezdrav način ishrane u poređenju sa zdravijim opcijama.
"Nažalost, mi trenutno potpomažemo pogrešne stvari, uključujući proizvode od kukuruza, koji čini kukuruzov sirup u zašećerenim pićima tako jeftinim", istakli su naučnici. |
"Takva politika možda ne bi rešila problem epidemije gojaznosti u potpunosti i može naići na kritike proizvođača i prodavača hrane. Međutim, tim potezom bi mogli da ukažemo na preteranu potrošnju hrane i posavetujemo da se unosi manje energije kroz lošu ishranu, što će uticati i na smanjivanje telesne težine. Ova mera bi, takođe, mogla da pomogne i u borbi protiv dijabetesa kod odraslih osoba u SAD", kazao je jedan od predstavnika istraživačkog tim Kija Dafi sa univerziteta Severna Karolina.
Za sada su Kalifornija i Filadelfija uvele porez na gazirana pića kako bi se ograničila njihova konzumacija. Već postoje dokazi da ovakva politika ima efekta. U jednoj analizi urađenoj u SAD, posmatrano je zdravlje i ishrana 5.115 mlađih ljudi od 18 do 30 godina, u periodu od 1985. do 2006.godine.
Upoređeni su i podaci o cenama hrane tokom istog perioda. Tokom 20 godina, povećanje cena od 10 odsto bilo je povezano sa smanjenjem konzumiranja kalorija za sadam odsto.
Tim sa univerziteta Severna Karolina procenjuje da bi uvođenje poreza od 18 odsto na ovu hranu, moglo da smanji dnevni unos od 56 kalorija po osobi, što bi iznosilo dva kilograma telesne težine manje svake godine.
