Istraživanje o dugovečnosti Švajcaraca, koje su sproveli stručnjaci Univerziteta u Bernu, pokazalo je da duže žive oni koji vek provedu nastanjeni blizu jezera ili blizu grada, nego oni koji su nastanjeni u planinama i na selu.
Životni vek Švajcaraca u proseku je dostigao 83 godine. Istraživanje je obuhvatilo period od 2000. godine i podatke o 400.000 preminulih do 2008. godine.
U suštini nije život na selu taj koji skraćuje život već činjenica da na selu žive ljudi koji rade teže poslove. Istraživanje otkriva da jedan imućan poslovni čovek živi u proseku 13 godina duže od siromašnog Švajcarca koji je starost dočekao na birou rada.
Studija, takođe, potvrđuje da se duže živi kada se stari u dvoje. Samac živi u proseku 5,4 godine kraće od oženjenog, dok žene koje žive same imaju četiri godine kraći životni vek.
Na mapi dugovečnosti u Švajcarskoj najnepovoljnije deluje oblast na severu jezera Nojšatel oko mesta Bijen, zatim komune u alpskim dolinama, u zaleđu Lucerna i u Ementalu. Podaci govore da u ovim pojasevima muškarci žive četiri, a žene dve i po godine kraće nego u ostalim delovima Švajcarske.
Suprotan primer je Uitkon, koji je po prosečnom prihodu po glavi stanovnika najbogatija komuna u Cirihu: žene tamo dostižu 86 godina, a muškarci 82,6. Slično je u komuni Kominji u kantonu Vo.
Studija pokazuje da se čak i u gradovima može govoriti o kvartovima pogodnim za duži život. U Lozani to je istočni deo grada, a u Ženevi je najbolje na levoj obali, mada se na Lemanskom jezeru u celini dugo i dobro živi – kažu statistike.
