Mnogi se plaše da će deca sve manje čitati knjige zbog tehnike i igrica, a svi za to najviše krive roditelje. Za stvaranje dobrih čitalačkih navika kod dece, najbitnije je da sami roditelji čitaju, a Bojan Ljubenović, autor 30 knjiga za odrasle i decu, ukazuje na veći problem.
– Imamo decu koja već sa četiri-pet godina nemaju interesovanje za knjige, one su im strano telo. Kad čujem da se roditelji žale kako deca neće da čitaju već su stalno na telefonu, samo im kažem da nikada nisam video dete od nekoliko godina koje je samo sebi kupilo telefon – navodi Bojan, jedan od omiljenih savremenih dečjih pisaca, pa pojašnjava: – Onog momenta kad ste detetu kupili taj uređaj, bitka s knjigom je izgubljena, jer retko koja može da mu stimuliše mozak kao telefon na kome se brzo menjaju slike, blešti, izlaze zvukovi, a sve bez intelektualnog napora. U knjizi se radnja sporije dešava i zahteva koncentraciju, koja brzo pada zbog telefona.
Ako deca ne čitaju knjige, naglašava, to je veliki problem za društvo.
– Mislim da dete od 10 godina ne treba da provede sate pucajući u nekoga ili odsecajući glave čudovištima. Kakve će emocije to probuditi kod njega osim agresije? Treba da čita knjige, koje će kod njega probuditi ljubav, prijateljstvo, solidarnost, poštovanje, hrabrost – izričit je pisac.
Nadu zato uliva Tanja iz Lagune, koja ima utisak da deca sve više čitaju “jer stasava nova generacija roditelja koja svoju decu aktivno usmerava ka čitanju”.
Kada je reč o knjigama za decu u Laguni su najprodavanija dela Uroša Petrovića, Ljubivoja Ršumovića i Bojana Ljubenovića, koji je nedavno dobio i treće Dositejevo pero.
– Nagrada od dece je najveća jer njima nije bitno ko piše već junaci i radnja knjige. Nekako mi je više stalo do onoga što pišem za decu. Kada mi roditelji jave da se detetu svidela neka knjiga, da je drži pod jastukom, postajem odgovoran za njihov mali život, utičem na njihovo detinjstvo, ali i na njihovo odrastanje i oblikovanje u čoveka. A to je jako važno – navodi pisac, koji misli da deca malo čitaju, ne zato što neće, već zato što su naviknuti na drugo. Zato ih, kao i odrasle, treba animirati susretima s piscima.
– Ako im zanimljivo predstaviš knjigu, uvedeš u priču i upoznaš sa junakom, oni će poželeti da pročitaju tu knjigu – kaže iz iskustva Ljubenović, koji tvrdi da imamo 10 vrhunskih pisaca za decu (do 13 godina), ističući Dejana Aleksića, Jasminku Petrović, Nikoletu Novak, Uroša Petrovića, Stefana Tićmija.
Svet mašte
– Osim obogaćivanja sada osakaćenog rečnika, čitanjem knjiga deca uranjaju u jedan mnogo lep svet – svet mašte, dobijaju priliku da osete lepotu i ljubav prema izmišljenim junacina i mestima, koji i dalje stanuju samo u knjigama – poručuje Ljubenović.
