Za čuvenog Stivena Kinga knjiga je jedinstvena, prenosiva magija, za pisca Sidnija Šmita je najšarmantniji nameštaj za kuću dok za pesnika Tina Ujevića “nije hrana, ali jeste poslastica”. U susret 65. Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu pozabavili smo se pitanjem da li i Srbi misle da su knjige, posle psa, najbolji čovekov prijatelj. Odnosno da li imaju naviku i potrebu da čitaju staru dobru štampanu knjigu i koje žanrove najviše vole.
Poslednja istraživanja o odnosu našeg naroda prema knjigama nisu baš pohvalna jer je zaključak istraživanja Eurostata da tek svaki 11. stanovnik Srbije mesečno pročita bar jednu knjigu, što je osam odsto građana, čime smo ispod proseka članica Evropske unije (10,5 odsto). Analiza Zavoda za kulturni razvitak iz 2019. ide dalje – pokazuje da skoro polovina muškaraca (49,3 odsto) i trećina žena (29,4) u našoj zemlji tokom godine ne uspe da pročita ni jednu jedinu knjigu! S druge strane, među onima koji čitaju dominiraju mladi.
– Iz obrazovnih razloga, srednjoškolci i studenti čitaju češće od ostalih, dok za potrebe posla najviše čitaju oni do 45 godina, posebno stručnjaci. Interesantno je da su stariji od 65 godina čitali veći broj knjiga u proseku od mlađih generacija, što se može povezati s količinom slobodnog vremena – ističe Marijana Milankov, sociolog i istraživač u Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka.
Ukupno gledano, u grupi aktivne čitalačke publike koji čitaju za sopstveno zadovoljstvo, imamo najviše pripadnika iz srednje starosne grupe, od 31 do 45 godina (34,9 odsto). Prosečna starost je 40,6 godina, što je najstarija grupa u odnosu na pozorišnu, muzejsku i bioskopsku aktivnu publiku. Najveći broj njih je pročitalo dve do šest knjiga u godini pre anketiranja dok redovne čitalačke publike, koja čita više od sedam knjiga godišnje, ima oko 25 odsto populacije. Od ovih istraživanja je prošlo nekoliko godina, ali u Zavodu tvrde da situacija danas sigurno nije bitno drugačija.
Marijana Milankov pojašnjava da uporedna analiza četiri istraživanja (2005-2019) pokazuje stabilne trendove u kulturnim navikama jer su vrednosne i kulturne promene procesi koji dugo traju. Ukratko, kulturne navike se teško menjaju.
Razlozi nečitanja knjiga mogu biti različiti, a dominatni su nedostatak interesovanja i manjak slobodnog vremena. Neki pominju i cene, ali to je uglavnom samo izgovor, jer sve knjižare imaju popuste, a i knjige se mogu iznajmiti iz biblioteka ili pozajmiti od prijatelja.
– Knjiga je dostupna na različite načine, ali moramo najpre poželeti da je pročitamo – konstatuje naša sagovornica.
U krajnjoj liniji, što bi rekao pisac Džim Ron: “Nije stvar u tome koliko knjiga košta. Stvar je u tome koliko tebe košta da je ne pročitaš”, jer “Dobri prijatelji, dobre knjige i čista savest: to je idealan život” (Mark Tven).
Šest minuta dnevno
Statistika Eurostata pokazuje da u proseku čitamo knjige šest minuta dnevno. Zvuči malo, ali još gori su Francuzi, Italijani, Austrijanci, Belgijanci i Rumuni. Redovne čitalačke navike na Starom kontinentu imaju Norvežani i Finci.
Pobeda štampanog štiva
Već neko vreme postoji strah da će digitalna verzija knjige uzeti primat u odnosu na štampano izdanje, a glavni razlog je jasan – na tabletu možete “poneti” na hiljade naslova, koje fizički nikad ne biste mogli. Zato smo se pozabavili i pitanjem da li je to još jedna pretnja “običnoj” knjizi. Prema podacima Zavoda iz 2019, najveći broj ispitanika (42 odsto) ne voli da čita elektronska izdanja, oko četvrtine se izjasnilo da nema stav, a oko trećine ispitanika da voli da čita e-knjige. S obzirom na to da je dve trećine ispitanika ili ravnodušno ili ne voli da ih čita, može se reći da građani mahom nisu skloni da čitaju e-knjige. Svi sagovornici “Vesti” misle da “pobedu” ipak odnosi staro dobro, papirno štivo. Pesnikinja Marija Kostić kaže da “ima nečeg posebnog u mirisu hartije i šuškanju stranica”, aostali su saglasni, a Tanja iz Lagune dodaje da su štampane knjige 3D
uživanje, a ako dodamo i miris, onda je to 4D zadovoljstvo, ali su e-knjige praktičnije za putovanja. Zaključak? Ko kako voli, bitno je da čitamo!
– Zbog ubrzane digitalizacije biće izazov ovo pitanje analizirati u narednom istraživanju o kulturnim navikama u Srbiji – sigurna je Marijana Milankov.
SUTRA – Poražavajući rezultati istraživanja o navikama naših građana (2): Volimo ljubiće i krimiće
