Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna potrošačka korpa iznosila je 36.196 dinara i bila je veća za 0,36 odsto ili 129 dinara u odnosu na januar, a minimalna korpa je vredela 22.470 dinara, što je više za 0,57odsto ili 127 dinara.
|
Najviše zarade u finansijama
Posmatrano po delatnostima, a u odnosu na republički prosek, najveću zaradu statistika je u februaru registrovala u finansijskom posredovanju – 79.967 dinara, vazdušnom saobraćaju – 69.871 i vađenju sirove nafte i gasa i uslugama – 67.011 dinara. Najniža zarada je registrovana je u proizvodnji odevnih predmeta i krzna 13.411 dinara, proizvodnji od drveta i plute 14.069 , i proizvodnji nameštaja 17.054 dinara. |
Prosečna neto zarada bila je 32.336 dinara i nominalno je veća za osam, a realno za 7,8 odsto nego u januaru, što znači da je kupovna moć povećana pre svega zahvaljujući rastu prosečne zarade.
Pod uticajem sezone, u februaru je promenjena struktura minimalne potrošačke korpe, u nju su uključene pomorandže i povećana količina svinjskog mesa, a smanjena količina jabuka. U prosečnoj je povećana količina junećeg mesa i pomorandži, a smanjena je količina jabuka i očišćenih oraha.
Cene na malo robe i usluga u februaru bile su veće u proseku za 0,7 odsto u odnosu na prethodni mesec, a troškovi života za 0,2 odsto.
Kupovnu moć iznad proseka Republike imali su Beograd, Smederevo, Novi Sad i Pančevo. U svim gradovima koji se statistički prate, prosečna mesečna zarada pokrila je minimalnu potrošačku korpu, a u Beogradu, Smederevu i Novom Sadu i prosečnu.
