Nema sumnje da se za Ljiljanu Čolić i njenog sina Aleksandra (46) iz Ljubesela kod Topole, kojeg je bolest (ubrzano starenje mozga) pre više od dve decenije odvojila od društva i vršnjaka, brine mala, ali odabrana četa humanih ljudi. Među tim ljudima dobrog srca odskoro je i Irena Jovanović iz Švajcarske, rodom iz sela Božurna kraj Topole, koja proteklih meseci donosi osmeh na iscrpljena lica Čolića. Izuzetka nije bilo ni ovog puta, jer je plemenita Irena, koja već pune dve decenije u Švajcarskoj radi kao medicinska sestra, pred praznike posetila još jednom Čoliće ruku punih darova.
– Ova divna žena je za Acu donela nekoliko paketa pelena za odrasle, dve vreće praška za pranje veša, dve pune kese vlažnih maramica, majice, čarape i ne samo to. Ona nas je bukvalno dva dana obilazila, uprkos strašnoj situaciji kojoj smo, jer Aca više ne zna za sebe i po ceo dan samo zapomaže, a to kida i srce i dušu – rekla je sve umornija Ljiljana Čolić, dodavši:
– Prošlog puta kada nas je posetila, Irena je presvlačila i kupala Acu, pružila mu kao pravi profesionalac, što i jeste, medicinsku negu jer je od ležanja počeo da dobija dekubitis. Kad sam to videla, rasplakala sam se. To joj nikad neću zaboraviti, kao i reči da će kad god može i dođe u otadžbinu, posetiti i nas. Činjenica da smo Aca i ja sami u svemu ovome i da osim dobrih ljudi poput Irene nemamo na koga da se oslonimo. Meni je teško da negujem nepokretnog Acu koji ima skoro dva metra. Kad pozovem hitnu pomoć jer mu se stanje pogorša, oni više i ne žele da dođu. Za njih, kao i za lekare, on je otpisan slučaj, posebno sada kada je korona uzela maha i kad više nema medicinskog osoblja na raspolaganju za pacijente poput njega.
Kako kaže majka Ljiljana u nastavku razgovora, Irena verovatno ne može ni da nasluti koliko im je pomogla, koliko topline je unela za tih par dana u njihov tužni dom.
– Istina je da za Acu možda više i nema spasa. Mozak mu se smanjio, kako su nam rekli lekari. Ne vidi gotovo ništa, nepokretan je, ne govori nego po čitav dan doziva moje ime i jauče. Teško je to videti, slušati, živeti sa tim i znati da se bliži kraj života tvog deteta. To ne bih nikome nikada u životu poželela. Ali, dokle god u meni snage ima, trudiću se da mu olakšam, negovaću ga najbolje što umem. Voleću ga do kraja i neću ga napustiti, to sam sebi obećala – tužno će Ljiljana.
Svakog dana sve gore
Iako se zdravstveno stanje Aleksandra Čolića, godinama polako narušava, situacija je naglo pogoršana krajem 2020. i sa početkom nove godine.
– Aci je svaki dan sve gore. Više niko ne može da komunicira sa njim, pa ni naša dobra Dana Vacev iz Minhena, rodom iz Dimitrovgrada, koja je godinama uz nas i koja je često razgovarala telefonom sa Acom, bodreći ga. Koliko će još poživeti, samo nebo zna. Ne bih volela da se muči, kao što je sada slučaj, ali ja o tome ne odlučujem, već Svevišnji. Teško je nadživeti sopstveno dete i nikome ne želim takvu sudbinu – iskreno će majka Ljiljana.
Higijena na prvom mestu
– Kao što sam već pomenula, moja penzija iznosi 14.000 dinara (oko 120 evra), a isto toliko Aca prima tuđu negu. To nije ni izbliza dovoljno da podmiri sve ono što nam je neophodno. Posebno sada kada najviše kupujemo pelene za odrasle i prašak za veš, jer higijena mora biti na visokom nivou. Higijenska sredstva su uvek potrebna, pošto Aca više ne ustaje iz postelje. Zato nam je svaka pomoć i podrška u ovim teškim trenucima velika kao kuća – iskreno će Ljiljana.
Kako pomoći?
Plemeniti čitaoci “Vesti” koji žele i mogu da pomognu Čolićima i bar malo olakšaju teško breme majke Ljiljane, koja je čak i korona virus pregurala na nogama zbog sina Aleksandra, mogu stupiti sa njima u kontakt putem telefona na broj: +381 64 033 66 08 ili uplatom novčane pomoći na račun u Banka Intesa, na ime Aleksandar Čolić: 160-5300100242763-92, ili donacijom leka “coenzdžme Lj10” od 100 mg.
