Poplave unesrećile i dijasporu

Bez struje, vode i telefona: Posledice poplave u Svilajncu

Mada se iz većeg dela grada voda povukla, u nekoliko ulica je moguće proći tek traktorima ili kamionima, a najgore je prošao dečji vrtić koji izgleda kao ostrvo usred nekog jezera.

Reporteri "Vesti" obišli su juče ovaj grad i uverili se u kataklizmične razmere poplave zbog čega je Svilajnac i dalje bez struje, vode, ali i fiksne telefonije.

Opštinske vlasti svakog jutra u centru grada dele besplatne lanč pakete i hleb, a na više punktova se nalaze cisterne sa pijaćom vodom.

– Sve trafo-stanice su osposobljene, ali struju ćemo uključivati selektivno jer se plašimo mogućih nesreća. Uskoro ćemo uspostaviti i telefonske veze, pa će naši u dijaspori napokon moći da nas kontaktiraju, ovo je elementarna nepogoda kakva se ne pamti – kaže za "Vesti" predsednik opštine Predrag Milanović. On dodaje da je najkritičnije u naselju Bojača, ali i dečjem vrtiću gde nedostaju kreveti i dušeci i apeluje na rasejanja da pomogne.

Vešt sa pumpama: Dragoljub Mladenović

 

Što zbog nemogućnosti komunikacije, a što iz straha, dosta dijasporaca je ovih dana stiglo ili stiže u Svilajnac.

Duja i Zlatko Mijatović iz Ciriha – Vintertura su stigli u subotu potreseni prizorom koji su videli preko televizije.

Kada su stigli, nisu mogli da veruju šta vide.

– Zatekli smo katastrofu. Gotovo ceo grad je bio pod vodom, a naša kuća je preživela sudbinu drugih. Sada nedostaju pumpe i cisterne koje će tu vodu da izbace. Naravno, i da se molimo dragom Bogu da ne dođe do novih, većih padavina, ili, daleko bilo, da se Morava ne izlije. Ako dođe do toga, od Svilajnca neće ostati ništa – dramatično upozorava Zlatko.

Stigao iz Pariza: Dalibor Pavlović

 

Njegova supruga kaže da su i kćerka Jasmina i njen suprug Milan takođe hteli da pođu, ali su ih zadržali, jer ne treba praviti paniku.

Predrag (64) i Miroslava (62) Vasiljević žive u Parizu. Tamo su im i sinovi: Goran, Nebojša i Aleksandar, a planirali su da u Srbiji ostanu samo za Vaskrs i 1. maj. Umesto da se vrate u Francusku, iz podruma pokušavaju da izvuku vodu.

– Porše i audi su uništeni, a evo, tu su mi još četiri motora. Ali bitno je da su glave ostale čitave. Zvalo me je mnogo prijatelja i rodbine, kako iz Francuske, tako i iz drugih delova Evrope zaprepašćeni onim što nas je snašlo – veli Predrag dok pokazuje podrum koji sada više liči na mali bazen.

Njegova supruga i dalje ne može da dođe sebi.

– Kada sam videla da nam se ulica pretvorila u reku, stala sam i počela da plačem od nemoći. Večeras stiže sin, pa ćemo zajedno probati da spasimo šta se spasti može – veli Miroslava.

Njihov komšija, 26-godišnji Dalibor Pavlović, tek što je stigao iz Pariza sa dedom Aleksandrom. Tek treba da ustanove šta je sve stradalo.

U Ulici Ćirila i Metodija 45, Slavoljub Petković (60), spasava šta se spasti može iz kuće rođene sestre Milice Cvetković koja živi u Lucernu u Švajcarskoj.

– Zove na svakih sat-dva. Očajna, kuka. Pokušavam da je utešim, ali ne vredi. Znam da joj je jako teško, a kako protiv prirode – teši se Slavoljub.

U nevolji im se odmah našao Dragoljub Mladenović koji je 26 godina radio u Švajcarskoj. Bio je šef jednog restorana, ali kroz gorak osmeh priznaje da mu to znanje sada puno ne pomaže.

Pusto najmnogoljudnije dijasporsko mesto: Svilajnac

 

– Sada treba biti vešt sa pumpama, kako bi se voda što pre izvukla napolje.
Na uglu sledeće ulice, ispred kapije i sa vodom koja je potpuno prelila temelj kuće, stoji 64-godišnja Dragica Milovanović.

Čitav život je radila u Bernu, štedela svaki dinar, a vodena stihija je sve odnela u roku od pet minuta.

– Oko pet ujutro, kada je voda počela da nadolazi, brzo sam odvezla automobil u brdo. Kada sam se vratila, voda je već bila pred kapijom. Sin Živica i snaja Suzana zovu iz Švajcarske, teše me. Nisam ni smela da im kažem da su mi neki ljudi tražili silne pare da mi izvade vodu iz podruma. Pa valjda u ovim trenucima moramo da smo složni, da ne gledamo u dinar, već kako da pomognemo jedni drugima – veli ogorčeno Dragica.

Spasava sestrinu imovinu: Slavoljub Petković

 

Dok se ekipa "Vesti" udaljavala iz Svilajnca, nad ovim gradom se sljuštila jaka kiša. Meštani gledaju u nebo. Preostaje im samo da im Bog pomogne. Jedino on može protiv prirode.

Ustupila kuću ugroženim komšijama

Biljana Rajković (66) iz Berlina lako bi mogla da se upiše u prave heroje.
Kada je videla šta se događa sa komšijama, odmah je prihvatila četvoro dece svojih prvih komšija Ilića: Milicu (22), Marinu (18), Mariju (10) i Jelenu (9).

– Zar sam u ovom trenutku trebala da razmišljam samo o sebi? Pa prirodno je bilo da moja kuća bude i njihova, jer ovakvu tragediju i Svilajnac i Srbija ne pamte. Uverena sam i da će naša dijaspora, kao toliko puta do sada da bude na visini zadatka i pomogne – veli ova hrabra žena kojoj je mlađa kćerka Ana sa svojom decom u Berlinu, ali je zove bukvalno na svakih nekoliko sati.

Šta nas je snašlo: Predrag i Miroslava Vasiljević

 

– Razumem je što je potpuno uspaničena, kao i većina našeg sveta koji ima rodbinu i prijatelje u Srbiji. Pretpostavljam da bih se i ja tako ponašala – objašnjava Biljana.