Razorne poplave Srbiji su nanele štetu koja će premašiti milijardu evra, što je za postojeću anemičnu ekonomiju udarac koji zemlju ponovo vraća u recesiju.
Član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković izjavio je da je i bez poplava bilo neizvesno da li će društveni proizvod porasti, kako je predviđano za jedan do jedan i po odsto.
– Sada, sa poplavama, sasvim je izvesno da će Srbija skliznuti ispod nule, u recesiju. Koliko je to, da li jedan ili 1,5 odsto ili više, ostaje da se vidi – rekao je on na prezentaciji poslednjeg broja časopisa "Makroekonomske analize i trendovi".
Autor MAT analize Miladin Kovačević navodi da bi u ovoj godini pad BDP mogao biti i 1,5 odsto u odnosu na proteklu godinu.
|
Potrebna evropska solidarnost
Ništa od zapošljavanja |
– Najvažnije oblasti koje će na to uticati su izazvane padom u poljoprivrednoj proizvodnji i industriji, posebno energetici – naveo je Kovačević. On je precizirao da je potencijalni pad poljoprivredne proizvodnje ocenjen u intervalu od 10 do 18 odsto u odnosu na prošlu godinu, a da bi u industriji taj pad mogao da iznosi oko tri odsto.
Gordana Vukotić-Cotič, saradnik MAT-a, ukazala je da će poplava podstaći i rast inflacije, zato što će poskupeti hrana. Ona očekuje rast cena prerađenog voća, povrća, ali i žive stoke, jer će kukuruz koji je osnova prehrane stoke poskupeti.
Srbiji neće biti dovoljan aranžman iz predostrožnosti s Međunarodnim monetarnim fondom. Stručnjaci se slažu da bi to morao biti čvršći aranžman, jer Srbija hitno mora da s poveriocima pregovara o reprogramu javnog duga jer nas ozbiljno pritiskaju nenaplativi krediti. Ekonomisti smatraju da bi MMF mogao da pomogne u osnivanju institucije koja bi se bavila otkupom nenaplativih kredita.
