– Svi rade, niko ne gleda kako se ko zove, niti kome će pomoć otići – preneo je Kresa medijima utiske, pošto je skupljao pomoć za žrtve poplava u Bosni i Hercegovini.
Ne manje zajedništva pokazali su studenti i postdiplomci iz Srbije, BiH i Hrvatske na studijama na Univerzitetu u Hajdelbergu, ujedinivši se da pomognu svojim narodima pogođenim vodenom katastrofom. Kako širom planete, tako je bujica ujedinile Srbe, Bošnjake i Rome u Bijeljini, čiji je predsednik Skupštine opštine Dragan Đurđević s ponosom istakao da se nije gledalo ko je koje vere, ni nacije i da jedinstvo u nevolji nije posustajalo ni trena.
Kao i ljudi i države su pomagale jedna drugoj, pa je Srbija slala pomoć u BiH i RS, a Hrvatska, u kojoj je intenzitet poplava bio slabiji, za Beograd i Sarajevo prikupljala novčanu pomoć onlajn donacijama na internet stranicama tamošnjeg Crvenog krsta. Slovenija je među prvima poslala pomoć Srbiji, a ubrzo se priključila i Makedonija, pa je bar na nekoliko nedelja nekadašnja velika Jugoslavija bila udružena i solidarna u velikoj nesreći.
Dobre komšijeDušan Janjić je ukazao da je stigla i značajna pomoć sa Kosova, od Euleksa, kao i da su osim Srba, Hrvata i ljudi iz BiH u dijaspori, kako je čuo, i Albanci u Pragu sakupljali pomoć za ugrožene poplavama. – Proradila je ta viševekovna upućenost jednih na druge i jako je dobro što polako svi iz regiona posle sukoba, pa zahladnelih odnosa ulazimo u fazu da budemo dobre komšije, a jednog dana i svi deo evropske zajednice – ističe Janjić. |
Da je geografija naših naroda zajednička ukazuje predsednik Izvršnog odbora Foruma za etničke zajednice Dušan Janjić, ističući da su zajedničke i nabujale reke koje za granice ne znaju, ali i klimatske promene koje su globalne.
– Srbija i Hrvatska su male države, značajno manje od nekadašnje Jugoslavije i zbog mnogo slabijih resursa su prinuđene na saradnju, naročito kada dođu teška vremena. Tada se pojavljuje i druga politika koja nije politika sukoba i mada ljudi ne zaboravljaju žrtve iz ratova 90-ih godina prošlog veka, osim zajedničke nedaće, ta drugačija politika ih ohrabruje na saradnju – objašnjava Janjić za "Vesti".
Nezapamćeno nevreme i poplave koje su uništile mnoge domove i naselja, pokazali su, prema Janjićevim rečima, da Doboj može da računa na Beograd, Šabac na Podgoricu, a Zvornik na Zagreb.
– Da je pameti, politike bi nastavile da to prate, što bi bilo dobro i za Srbe u Vukovaru i Hrvate u Srbiji, pa bi se i položaj manjina u sve tri države ojačao. To je pravi put na koji je pokazala solidarnost – zaključio je Janjić.
Novi milenijum doneo je neverovatnu brzinu života i gotovo izbrisao saosećanje iz starih vremena. Ali nesreća uvek zbližava, naglašava psiholog i psihoterapeut Brankica Šaljić Milenković.
– Ovo je bila krupna nedaća koja probudi altruizam kod ljudi, a onda se javlja i taj mehanizam priključenja većini koja se zajednički bori da spase šta se spasti može u katastrofalnom nevremenu koje je zahvatilo veliki deo regiona i ozbiljno pogodilo tri zemlje – kaže ona za "Vesti".
Poplave probudile solidarnost: |
Ovaj psiholog ukazuje da osim straha kod čoveka koji proizvodi razmišljanje "to što se desilo dugima, može sutra i meni da se desi", postoji i momenat da je ugrožen neko od njihovih bližnjih ili prijatelja, koji je takođe motiv da se uključe i pomognu.
– Lepo je što se javila empatija sa ugroženima koja je i okidač za pomoć u kojoj je došlo do zbližavanja, bez obzira na veru, naciju i odnose koji su poremećeni sukobima krajem prošlog veka – objašnjava Brankica Šaljić Milenković.
Socijalni psiholog Žarko Trebješanin slaže se da se zbog zajedničke nesreće javila empatija i ujedinjenje u borbi sa prirodnom katastrofom.
– Kod svih je osim straha, javila velika zabrinutost i bol. Ljude zbliži i gubitak materijalnog dobra – objašnjava ovaj stručnjak.
Trebješanin dodaje da je drugo pitanje da li će ostati ovaj pokazani entuzijazam i solidarnost na delu.
– Verovatno će sa povlačenjem vode utihnuti kao što su se i tokom bombardovanja SR Jugoslavije 1999. godine ljudi puno zbližili, ali se to ubrzo po prestanku dejstava izgubilo. Živimo u doba kada ima sve manje empatije, ali se nadam da će bar neka pozitivna tekovina ovog zajedništva u nedaći ostati – kazao je Trebješanin za naš list.
Vreme briše raneOd ratova na prostoru bivše Jugoslavije, prema rečima socijalnog psihologa Žarka Trebješanina, prošlo je više od dve decenije, pa je i vreme učinilo svoje. – U godinama posle sukoba su se odnosi polako popravljali i bili sve bolji, a tome je doprinela i činjenica da smo male zemlje i sa privredama upućenim jednim na druge – kaže on. Primećuje i da se nesreća sa poplavama desila pre 18 godina verovatno ne bi bilo toliko solidarnosti i udruživanja u skupljanju pomoći za ugrožene u tri države. |
Šire ljubav, a ne rat
Jedna od popularnijih na društvenoj mreži Fejsbuk je "Stranica ljubavi između Srba, Hrvata i Muslimana" sa osnovnom porukom "Širimo ljubav, a ne rat!". Ubeleženo je 78.000 sviđanja mladih sva tri naroda iz nekadašnjih jugo republika, ali i njihovih sunarodnika iz dijaspore rasutih širom planete.
Osim velike solidarnosti zbog poplava i promocije humanitarne organizacije Srce Balkana, sa sedištem u Stokholmu, koja kao cilj ističe pomoć žrtvama poplava u Bosni, Srbiji i Hrvatskoj, bez obzira na etničku i nacionalnu pripadnost, mladi su okrenuti i početku Svetskog fudbalskog prvenstva u Brazilu. Tako Srbi žele sreću na zelenom terenu komšijama iz Hrvatske ili BiH, a mlada Hrvatica Srbiji želi odlazak na sledeći Mondijal da bi Balkan pokazao kako se igra fudbal.
Kraj
