Poplava državnog nemara

0

Potopljena budućnost: Obrenovac

Milutin Kovačević, vlasnik jednog od 536 objekata u tri čačanska sela (Konjevići, Preljina i Baluga) uništenih za vreme majskih poplava ogorčen je na lokalne gradske činovnike koji su razrezivali štetu i obeštećenje na osnovu pravnog akta starog više od tri decenije.
– Prema tom pravilniku, da bi se neko domaćinstvo našlo u drugoj kategoriji postradalih neophodno je da ima srušen dimnjak na krovu. Nikome od ovih ljudi nije srušen odžak, ali im je uništeno sve ostalo. Ne znam kako sve ovo da nazovem osim lakrdijom – ispričao je Kovačević medijima navodeći jedan od razloga zbog koga su žitelji ovih sela rešili da nedavno blokiraju magistralni put Čačak-Užice nezadovoljni što je najveći broj postradalih domaćinstava svrstan u prvu, najnižu kategoriju ugroženih koji mogu da računaju na svega 120.000 dinara pomoći za obnovu.

Ne može dva puta
Neke lokalne samouprave ispraznile su svoje budžete isplaćujući poplavljene koji nisu mogli da čekaju na odluke Beograda.
– Građani koji su od opštine već dobili novac za obnovu kuća, od Vlade Srbije će dobiti samo razliku do sume koja im pripada na osnovu kategorizacije, potvrdio je Blagojević i objasnio da vlasnici objekata oštećenih u poplavama ne mogu dva puta dobiti pomoć iz javnih sredstava.

Romska posla
Koordinator za romska pitanja opštine Kuršumlija Boško Ajdinović obznanio je da su Romi iz naselja Barlovo zloupotrebili pomoć Ekumenske humanitarne organizacije koju su dobili posle poplava.
– Šporete "smederevce" su prodavali po ceni tri puta nižoj od maloprodajne. Prodali su i krevete i posteljinu. Ma, bila je u tom naselju opšta rasprodaja stvari – požalio se Ajdinović "Našim novinama" i dodao da su vaučerima za hranu Romi kupovali šminku i farbe za kosu.

Milutinov sapatnik iz Obrenovca (gde je oštećeno oko 10.000 kuća) Jovan Milivojević, inače čelnik udruženja građana "Naselje Braće Jugović Obrenovac" i organizator protesta potvrđuje da je kategorizacija osnovni problem.
Milivojević traži objašnjenje kriterijuma na osnovu kojih se donose rešenja o pomoći koja ocenjuje "sramnim i ponižavajućim" i najavljuje krivične prijave protiv države.
Ovo su samo dva od hiljade sličnih primera koji ilustruju nezadovoljstvo žrtava poplava tempom i načinom obnove njihovih stambenih i drugih objekata.
Direktor Vladine Kancelarije za obnovu Marko Blagojević nema prave odgovore na ove i brojne druge slučajeve nemara države prema svojim ugroženim građanima. On potvrđuje da su nerešeni imovinski odnosi i uništena dokumenta o vlasništvu nad poplavljenim objektima (kupoprodajni ugovor, testament ili ugovor o doživotnom izdržavanju) prepreke za efikasniju i bržu dodelu rešenja i pomoći i najavljuje izmenu kriterijuma ili njihovu "mekšu" primenu.
Blagojević se slaže sa predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem koji je nedavno javno izrazio nezadovoljstvo tempom obnove. Šef države smatra da je trebalo angažovati "veći broj volontera i onih koji od države po raznim osnovama dobijaju novac, a sede kod kuće".
To je isti onaj Nikolić koji je pre više od dva meseca, obilazeći početkom juna Svilajnac i Paraćin, rekao da će Srbija biti u vanrednoj situaciji "sve dok se ne obnovi i poslednja kuća ili dok se ne napravi nova svakome ko je zbog poplava ostao bez doma".
Vanredna situacija je odavno prošla, predsednik obilazi poplavljene, deli pomoć i obnavlja kuće novcem iz fondacije svoje supruge, premijer doprema kompjutere birokratama kako bi imali na čemu da pišu rešenja, a poplavljeni čekaju jesen bez krova nad glavom, strepeći od novih bujica.

 

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here