U subotu pre podne, Simanić je mobilnim telefonom, sa službenog broja, pozvao honorarnu dopisnicu "Blica“ Tatjanu Cvejić, koja je jedno vreme sarađivala u "Glasu Podrinja“, i uz najvulgarnije psovke tražio da Delićevoj prenese da će joj slomiti sve kosti čim je vidi u naselju Benska Bara, gde se, inače, nalazi redakcija njegovog lista.
"Bila sam šokirana, a takođe i moj suprug koji se zatekao u kući i čuo razgovor. Simanić je pretio da će ga Aleksandra zapamtiti, da će obrisati put njom, pogotovo sada kada navodno zna kakvo je stanje u novinarstvu!? Vikao je što koleginici u životu treba da izaziva sudbinu, da ga nije briga za vladiku Lavrentija, veru i Boga… Ovo poslednje izgovorio je vrlo prostačkim rečnikom", kaže nam Tatjana Cvejić.
Ona ističe da se osećala veoma uznemireno, pošto je i sama pisala o krivičnoj prijavi koja je podneta protiv Bogdana Simanića i drugog vlasnika "Glasa Podrinja“ Slobodana Teodorovića.
|
Dopisnica "Novosti" Aleksandra Delić je nakon pretnji, protiv Simanića podnela prijavu Policijskoj upravi Šapca, a o svemu je obavestila i vladiku šabačkog Lavrentija. |
Krajem prošle godine finansijski inspektori su više dana kontrolisali knjige ovog informativnog preduzeća i pronašli da su suvlasnici u 2008. i 2009. s blagajne podizali novac i bonove za benzin u ukupnom iznosu od preko 4,6 miliona dinara, koje nisu pravdali.
"Preteću poruku Bogdana Simanića shvatila sam veoma ozbiljno, pogotovo što stiže od nekoga kome nasilje nije strano. Obavestila sam svoju redakciju, podnela prijavu dežurnoj službi policije, a u ponedeljak ću se obratiti tužilaštvu i Eparhiji šabačkoj. U svojoj profesionalnoj karijeri pisala sam o mnogim kriminalcima, ali niko do sada mi nije tako otvoreno pretio", kaže Aleksandra Delić.
Agencija produžila rokŠabački „Glas Podrinja“, nedeljnik s tradicijom od šest i po decenija i 31 radnikom, Simanić i Teodorović su kupili na aukciji 16. novembra 2007. godine za 59 miliona dinara, skoro 85 puta više od početne cene. Dva i po meseca kasnije, trećina zaposlenih, uglavnom novinara i tehničke pripreme, dala je otkaz nezadovoljna koncepcijom, ali je list opstao. Od šest rata, novi vlasnici su uplatili dve, a za izmirivanje treće, koja je dospela krajem prošle godine, Agencija za privatizaciju je produžila rok. |
Novinarka "Večernjih novosti“ ističe da očekuje da nadležni državni organi urade svoj deo posla (nedavnim izmenama zakona za pretnje novinarima predviđena je kazna od jedne do osam godina zatvora) i pored toga što se Simanić u razgovoru s Cvejićevom hvalio kako "ima svoje ljude u policiji koji mu dojavljuju kuda se ona kreće“. Delićeva kaže da se zaista treba zamisliti nad sudbinom novinarstva, kada smo svedoci da mediji dospevaju u svačije ruke.
Policija intenzivno radi na utvrđivanju svih činjenica u slučaju suvlasnika lista "Glas Podrinja", sveštenika Simanića zbog pretnji koje je navodno posredno uputio novinarki Aleksandri Delić, honorarnoj dopisnici "Večernjih novosti", preko dopisnice "Blica" Tatjane Cvejić, rečeno je Tanjugu u MUP-u.
I parohijani nezadovoljni Simanićem
Protiv sveštenika Simanića peticiju su prikupljali njegovi parohijani u Mesnoj zajednici Donji Šor, koji su ga optuživali da je zaboravljao da dođe na opelo ili osveštavanje vodice, da ne zna kada je krsna slava domaćina, da mu mobilni telefon zvoni dok čita molitvu…
Nepoznata osoba bacila je u februaru 2006. godine bombu ispred njegove zgrade na uglu ulica vojvode Mišića i prote Smiljanića, a javnost je bila zgrožena kada je u martu 2007. godine pretukao suprugu.
Zbog potresa mozga i brojnih povreda, koje joj je muž naneo pesnicama po glavi i telu, nesrećna žena bila je hospitalizovana devet dana na Odeljenju neurologije Opšte bolnice u Šapcu, a potom su je službenici Centra za socijalni rad sklonili u Sigurnu kuću.
Crkveni sud Eparhije šabačke oduzeo je Simaniću parohiju i pravo na korišćenje službenog stana, ali mu nije skinuo mantiju.
Novinarska udruženja najoštrije su osudila pretnje Simanića, koje on negira tvrdeći da ga honorarna dopisnica "Blica", Tatjana Cvejić proganja.
Simanić: Novinarka me proganja
Simanić je Tanjugu rekao da ga Cvejićeva proganja zbog toga, jer pre, nešto manje od godinu dana, nije primljena u stalni radni odnos u "Glasu Podrinja", pošto, kako je rekao, nije odgovorila kriterijumima urednika.
On je potvrdio da protiv njega i njegovog kolege, kao vlasnika tog uglednog šabačkog nedeljnika, podignuta krivična prijava zbog "neregularnog trošenja bonova za gorivo", ali kaže da je reč o sumi od 400-500 hiljada, a nikako o 4,6 miliona dinara.
"Sa Aleksandrom Delić nikada nisam bio u kontaktu, a Tatjana Cvejić me je više puta pozivala, uznemiravala, pominjala Crkvu, vladiku Lavrentija i graodnačelnika Miloša Miloševića… Moram da priznam, da mi nikada do kraja nije bilo jasno šta ona od mene hoće", ispričao je Simanić.
Cvejićeva ga je, tvrdi on, iz njemu nerazumljivih razloga "huškala" na njenu koleginicu Delić, koja je objavila saopštenje o toj krivičnoj prijavi, ali kaže da on taj tekst nije ni video.
Novinarke obavestile policiju
Delićeva je Tanjugu potvrdila da je pretnje dobila posredno, preko koleginice Cvejić, koja honorarno radi za "Blic".
Ona je objasnila da je čuvši pretnje i budući da je pisala o krivičnoj prijavi protiv sveštenika Simanića odmah otisla i dala izjavu u šabačkoj Policijskoj upravi i Višem javnom tužiocu, a o svemu je obavestila, kaže, i vladiku Lavrentija.
Cvejićeva će, kako je rekla Tanjugu otići u policiju sa suprugom, koji će posvedočiti da je nju sveštenik Simanić u subotu zvao dva puta pretivši njenoj koleginici iz "Večernjih novosti".
"Sveštenik Simanić me je pozvao u subotu ujutru i vičući je rekao da poručim Aleksandri Delić da će joj, čim je bude video u Benskoj Bari, polomiti sve kosti", ispričala je Cvejićeva. Simanić je, prema njenim rečima, tvrdio da mu je Delićeva takvim pisanjem nanela štetu i da "on sa njom nema šta lično da razgovara već da će joj sve reći u ličnom kontaktu".
"I pop je čovek ispod mantije"
Beogradski nedeljnik "Vreme" je još 2006. godine pisao o "nestašlucima" popa Simanića: "Tridesetogodišnja G. B. je prvi put videla popa Bogdana na sahrani svekrve. I tad joj je, kaže, bio čudan, stalno joj gledao i odmeravao zaovu, njenoj ćerki od šest godina govorio kako ima divnu i lepu mamu, dao zaovi vizitkartu i rek’o da ga obavezno nazove. Potom je počeo da dolazi i u njenu kuću. Mislila je da to radi kao sveštenik, nije ni pomislila da ima grešne misli. Onda je počeo da zove telefonom, obavezno kad muž nije kod kuće. Prijavila je mužu, ali joj je on rekao da ne fantazira, ‘de pop Bogdan… Onda je jedno jutro pozvao: "Alo, ja sam, dolazim za petn’est minuta." Bila je zatečena! Šta će sama, kako da se izvuče?! Pozove komšinicu, stariju ženu, kojoj je već pričala o Bogdanovim pozivima. Ova joj je rekla: "Nemoj sine tako da razmišljaš, on je svešteno lice, očinska briga, ali pripazi, lepa si žena…" Samo što joj je skuvala kafu, eto popa, iznenadi se kad vidi komšinicu. G. B. stavi i njemu kafu, a on poče da priča sa komšinicom. Komšinica ubrzo kaže da ima obaveze, da mora da ide. G. B. joj pokaza očima da ne ide ni za živu glavu, ali ova ode. Čim je komšinica izašla, pop uhvati G.B. za ruku, poljubi je u kosu, kaže joj kako je prekrasna žena, i kako može majci da zahvali na tome. Ona zahvali na komplimentu, ali je pop prigrli i reče kako treba da se ispira sa rastvorom hipermangana, i da ne spava sa mužem. G. B. mu reče da žuri kod lekara, da ima zakazano. On o ovome neće da priča mužu, može da joj reši sve probleme. Neka dođe kod njega kroz dva dana, posle ispiranja, da se na miru izrazgovaraju. Bolje ona kod njega nego on kod nje, šta će reći komšije!? Bila u šoku, nije mogla da veruje da joj se to događa. Rekla mu je da je udata žena, a on da je i pop čovek ispod mantije, i da je ona divna, lepa i krasna. Kad je došao muž, G.B. mu je ispričala i rekla da će je, ako neće da veruje, zateći popa u krevetu. Shvatio je i pop, pa je prestao da dolazi". Tada je, prema navodima "Vremena", pop Bogdan pravio višespratnice u centru Šapca, vladici Lavrentiju dao sto baštenskih stolica za manastir Soko i vozio BMW kabriolet registarskih tablica ŠA-7007. |
