Balkanska ruta, ponovo postaje glavni prolaz ka zemljama Evropske unije, a broj izbeglica u Srbiji, od početka ove godine, opet raste, kaže za “Vesti” Radoš Đurović iz Centra za pomoć tražiocima azila. Najviše je onih koji su, prema njegovim rečima, stigli iz Afrike i Azije.
– Naše geografske pozicije su nezgodne i zato smo vrlo prometna zemlja. Ne zaobilazi nas ni jedna migracija koja pogađa Evropu, a samo od početka ove godine je, u odnosu na prošlu, zabeležen za 176 odsto jači pritisak na naše granice i migracije preko Balkana – naveo je Đurović.
Ističe da je bilo 40.000 pokušaja ulaska u Srbiju, a kako objašnjava, teško je reći koliko je njih uspelo da prođe… Možda još toliko.
– Dnevno, u našu zemlju na južnim granicama, uđe 200 do 250 ljudi, ali su i stalni pokušaji da izađu iz Srbije na severu. Podaci kažu da je stalan broj izbeglica u našoj zemlji između 5.000 i 6.000. Avganistanaca je najviše, gotovo 40 odsto, a oni beže od progona Talibana i imaju velike šanse za azil – priča naš sagovornik dodajući da je u 2022. godini, 1.600 ljudi tražilo azil u Srbiji, ali je svega dvoje dobilo.
Dramatično se, naglasio je, povećava dolazak izbeglica koje se nalaze u Turskoj, i pored toga što države duž balkanske rute podižu ograde da bi sprečile njihov ulazak.
– Značajan je i priliv izbeglica iz Ukrajine, jer je od početka sukoba ušlo njih 40.000, a više od 8.000 prijavilo boravak u Srbiji. Mnogi ostaju u privatnom smeštaju, pa nisu opterećeni kapaciteti Komesarijata za izbeglice i migracije. Nalaze se u urbanim sredinama, a to će im pomoći da se lakše integrišu i nađu zaposlenje – kazao je Đurović.
Podaci kažu da je svaki 78. stanovnik na planeti izbeglica, a zbog prisilnog iseljenja pod svojim krovom, trenutno ne živi više od 100 miliona ljudi. S tim crnim brojkama i novom ukrajinskom izbegličkom krizom, dočekan je protekle nedelje Svetski dan izbeglica.
Sa kolonama ljudi koji beže iz svojih domova, Srbija se tokom proteklih 30 godina suočavala u više talasa: od sukoba na prostoru bivše Jugoslavije, preko onih u Siriji, Avganistanu, na severu Afrike, pa do ovog u Ukrajini…
U centrima u Srbiji se, poslednjih meseci za 55 odsto povećao broj migranata iz Azije i Afrike – saopštio je Komesarijat za izbeglice i migracije. Oni navode da je u centrima smešteno 5.082 migranta iz ovih delova sveta, a procene su da ih je izvan njih još 2000.
– Najviše izbeglih je iz Avganistana, Sirije, Pakistana, Bangladeša i Burundija – navode u Komesarijatu.
Povećan je broj ljudi koji dolaze iz Burundija, predstavnica za medije kancelarije UNHCR u Beogradu Mirjana Milenkovski objašnjava činjenicom da je uveden bezvizni režim sa ovom državom.
– Deo njih je zainteresovan da ostane u Srbiji i da se integriše, dok drugi razmišljaju da li žele da ostanu i da li je to dobro za njih. Jedna od opcija je i da se vrate kući kada se smiri situacija u Burundiju – kaže ona.
Da u Srbiji postoji visok stepen razumevanja i solidarnosti prema izbeglima, ukazao je zaštitnik građana Zoran Pašalić.
On ističe da Srbija sa svojim višedecenijskim iskustvom sa izbeglicama ume na pravi način, da prepozna i razume njihove muke i patnju.
– Izbeglicama u Srbiji su obezbeđeni svi neophodni uslovi za privremeni život uz puno poštovanje međunarodnih standarda – kaže Pašalić.
Pomoć Komesarijata
U Komesarijatu kažu da se putem poverenika u 78 opština i gradova u Srbiji, za pomoć obratilo 2.020 ukrajinskih državljana, koji su u privatnom smeštaju.
– Njima, kao i onima koje su radnici Komesarijata dočekivali na graničnim prelazima, podeljeno je, do sada, više od 20.000 paketa pomoći u hrani i proizvodima za higijenu – naveli su oni.
Komšije na potezu
Radoš Đurović je rekao da od ponašanja susednih zemalja članica EU zavisi koliko će se izbeglice zadržati u Srbiji. Naveo je podatak da se dnevno oko 500 ljudi vrati u našu zemlju sa granica EU.
– Ukoliko se nastavi sa takvim guranjem ljudi i zaustavljanjem na našim granicama, stvaraće se čepovi i teža humanitarna situacija za migrante i lokalne sredine u kojima se oni nalaze – ukazao je Đurović.
Ministarka u novom domu
Državni organi Srbije su od 2015. do danas zbrinuli više od 10.000 maloletnika bez pratnje, dok je skoro 1.000 bilo smešteno u ustanovama socijalne zaštite, saopštila je ministarka za rad Darija Kisić.
– Od marta se radi sa izbeglicama iz Ukrajine smeštenim u kolektivnim centrima, a posebno na uključivanju izbeglica na tržište rada – rekla je, dodajući da se ove godine navršilo 30 godina od kako je kao izbeglica napustila dom.
