Novčano obeštećenje vlasnicima kojima je imovina posle Drugog svetskog rata oduzeta konfiskacijom, nacionalizacijom ili eksproprijacijom, praktično je odloženo za četiri, a ne za tri godine kako se očekivalo. Vlada Srbije ima rok od dve godine da utvrdi koeficijent za obeštećenje. Emitovanje obveznica predviđeno je za 15. decembar 2017. Podneto je 76.000 zahteva, a početak isplate akontacije trebalo bi da bude 15. decembar 2018. Obveznice će, umesto dosadašnjih 15, biti naplative za 12 godina. To su najnovije izmene Zakona o restituciji u Republici Srbiji, o kojima su "Vesti" ranije već pisale.
– I ovo odlaganje obeštećenja moraće ponovo da se odloži. I tako unedogled. Zato, ako vlasnicima ne mogu biti vraćene nekretnine u naturi, umesto finansijskog obeštećenja može se ponuditi supstitucija, odnosno druga adekvatna državna nekretnina, i to državu onda ne košta ništa. Mi smo još od usvajanja zakona govorili da od novčanog obeštećenja neće biti ništa, jer para u budžetu nema, neće ih ni biti i situacija će biti sve gora, a u izobilju ima državne imovine koja može ući u proces supstitucije umesto što se unazad 25 godina nemilice pljačka – smatra Mile Antić iz Mreže za restituciju.
Za obeštećenje će, kako je najavljeno, državi biti potrebno dve milijarde evra, uz pripadajuće kamate od dva odsto za sve korisnike, obračunate od 15. decembra 2017. do rokova dospeća obveznica, osim za vlasnike starije od 65 godina. Oni će obveznice moći da naplate u roku od 10 godina dok će starijima od 70 godina obveznice dospevati za naplatu u roku od pet godina. Predloženo je da ukupno obeštećenje po vlasniku oduzete imovine može biti najviše pola miliona evra. Isto ograničenje, na 500.000 evra, važi i u slučaju da jedan vlasnik ostvaruje pravo po osnovu oduzete imovine više bivših vlasnika.
– I Evropska unija je preporučila Srbiji da se Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju primeni u potpunosti, a za to je neminovno uvođenje supstitucije. Šumskog zemljišta ima 1,3 miliona hektara, a građani, crkvene i verske zajednice potražuju oko 50.000 hektara, tako da bi se lako mogao naći model i rešiti problem restitucije. Kad je reč o poljoprivrednom zemljištu građani potražuju manje od polovine onog što je u državnoj svojini, a što se tiče građevinskog zemljišta, taj postotak je oko dva odsto, kad je, primera radi, reč o stanju u Beogradu. To su činjenice koje državni organi ne iznose u javnost, a to je čak skrivano i od autora studije Evropskog parlamenta koja se bavi restitucijom – rekao je Antić.
On je napomenuo da, "iako vlasti govore da je naturalna restitucija i nadoknada u drugoj državnoj imovini moguća, u isto vreme svode moguću restituciju na još jedan javni dug".
Najviše vraćeno u Beogradu
Najviše imovine je vraćeno u Beogradu, i to na području gradskih opština Stari grad i Vračar, slede Novi Sad, Niš, Pančevo, Leskovac, Subotica… Pored vraćanja imovine bivšim vlasnicima i njihovim zakonskim naslednicima, uporedo se vraća imovina i crkvama i verskim zajednicama, kažu u Agenciji za restituciju. Direktor agencije Strahinja Sekulić ukazao je da imovina koja podleže restituciji, a nema naslednika da je potražuju, treba da bude stavljena u funkciju razvoja zajednice.
Doneta 21.000 presuda
Od 76.000 zahteva koliko je podneto, Agencija za restituciju do sada je donela više od 21.000 prvostepenih odluka. Građanima je u naturalnom obliku vraćeno 2.264 poslovna prostora, 364 stana i 332 zgrade, kao celine ukupne površine preko 195.000 kvadratnih metara, sa pripadajućim izgrađenim gradskim građevinskim zemljištem, milion kvadratnih metara neizgrađenog gradskog građevinskog zemljišta, 1.834 hektara šuma i 2.250 hektara poljoprivrednog zemljišta, navode u agenciji.
