Najveći broj nagrada ovogodišnjim pobednicima Evropske smotre srpskog folklora dijaspore i Srba u regionu samo je potvrda da se njihov rad i trud isplatio i da ih neprospavana noć, provedena u autobusu i na putu od Beča do Banjaluke, nije umorila i potrošila…
Vivijen Kodikić (21), članicu "Mokranjca", sreli smo dok je s drugaricom šetala centralnim ulicama Banjaluke i upoznavala lepote ovog grada, u kojem je gostovala prvi put.
Vivijen je rođena u Beču i kaže da su roditelji i njeno srpsko društvo glavni krivci što je zavolela folklor.
– Igra i pesma su mi, takođe, pomogli da tečno govorim srpski, ali i da naučim, pa i sačuvam neke naše običaje i tradiciju od zaborava – kaže Vivijen osmehujući se ponosno jer, kaže, većina njenih drugara je rođena u Beču i svi dobro govore srpski jezik, pa nemaju problem sa sporazumevanjem kada dođu kod rođaka u Srbiju ili Republiku Srpsku…
– Moji roditelji, Branka i Dule, poreklom su iz okoline Negotina, tačnije iz sela Dušanovac. Oni su se trudili da mog starijeg brata Marija i mene vaspitavaju u duhu naših korena i tradicije, na čemu sam im zahvalna, jer znam i ko sam i odakle sam. U želji da što bolje sačuvaju naš nacionalni identitet, roditelji su insistirali da u kući govorimo srpski – priča Vivijen i kaže da joj je bilo prirodno da govori dva jezika, nemački sa decom u vrtiću, a srpski u kući sa svojima.
Zabrinuti za rođake– U vreme septembarskih poplava smo bili zabrinuti za rođake koji žive u Negotinskoj Krajini. Međutim, brzo smo saznali da naš kraj nije stradao. Jeste se sručilo mnogo padavina, ali srećom, poplave su ih zaobišle, pa smo odahnuli, ali smo se uključili u nekoliko humanitarnih akcija kako bismo pomogli onima koje je katastrofa zadesila da je lakše prebrode – kaže Vivijen. |
– Naša tradicija i običaji su koloritni i upravo u tome i leži njihova lepota. Kako potičem iz Negotinske Krajine gde žive Vlasi i Srbi, i naše kulture su se tokom vekova mešale i dopunjavale. Koliko je očuvanje običaja značajno za svaku zajednicu najbolje govori izreka: "Bolje zemlju prodati, nego običaje izgubiti" – kaže u dahu sagovornica "Vesti".
– Pored porodičnog okruženja i KUD "Mokranjac" mi je mnogo pomogao da skapiram naše običaje na pravi način. Naši najpoznatiji običaji su vezani za rođenja, krštenja, svadbe, a nekada i odlaske u vojsku, smrt… Za naše religiozne običaje su karakteristični paganski rituali pa se po tome razlikujemo dosta od ostalih – kaže Vivijen, pokušavajući da objasni ono što je shvatila još kao dete, a to je da su ljudi iz Srbije otvoreniji u komunikaciji od Austrijanaca.
– Nisu Austrijanci hladni, već su ta neka zatvorenost i suzdržanost deo njihove kulture i nasleđa – kaže Vivijen uz objašnjenje da je njena prednost u tome što i od austrijskih i od srpskih običaja i kulture može da zadrži ono najbolje…
