Timoti Les sa univerziteta Kembridž kaže da će to što se vlada u Prištini oglušila o zahteve zemalja Kvinte i međunarodne zajednice da dozvoli održavanje referenduma na Kosovu, možda imati dugoročne posledice, ali ne odmah.
Kako kaže, bilo je očekivano da Priština zabrani održavanje referendum, ali da je ta epizoda pokazala granice autoriteta Zapada.
– Možda bi Kvinti bilo bolje da ne postavlja zahteve koji ne mogu da se ispune – rekao je Les i dodao da je stav Prištine bacio tamnu senku na kosovsku vladu, koja bi mogla da je udalji od Zapada.
On smatra da međunarodna zajednica i ima i nema kapacitet da utiče na kosovskog premijera Aljbina Kurtija.
Objašnjava da sa jedne strane SAD i EU imaju razne poluge koje mogu da povuku da hoće, negativne poput povlačenja iz projekata, povlačenja iz pregovaračkog procesa sa Srbijom, povlačenja američkih snaga ili podsticajne, pre svega davanja razvojne pomoći, vizne liberalizacije, možda čak i članstva u NATO.
– Sa druge strane KurtI i njegove kolege iz Samoopredeljenja nisu ranjivi po pitanju korupcije, što znači da SAD to ne mogu da iskoriste kao izgovor za uvođenje sankcija. SAD ne mogu lako da sruše vladu i postave alternativu zbog jake zastupljenosti Samoopredeljenja u parlamentu, a ionako ne bi našle popustljivijeg partnera među sadašnjim opozicionim strankama – smatra Les.
Na pitanje da li smatra da će Priština dozvoliti održavanje izbora 3. aprila, Les kaže da sumnja, zbog toga što Zapadu to pitanje nije dovoljno važno da bi primorali Prištinu na tako nešto.
– Izgledi za april su isti kao prošle nedelje – glasanje putem pošte i u Kancelariji za vezu Srbije, ali ne više od toga – smatra Les.
Les kaže i da ne misli da će poslednja dešavanja uticati direktno na dijalog Beograda i Prištine, ali da bi mogla da naprave promene na marginama, ukoliko dovedu do percepcije na Zapadu da Priština pitanju odnosa sa Srbijom ne pristupa dobronamerno.
Kako kaže siguran je da će EU i SAD pokušati da organizuju novu rundu dijaloga.
– Možda će se Vučić i Kurti sresti. Ipak, ne vidim šanse da dođe do napretka u dijalogu u skorije vreme jer Priština nema šta da ponudi Srbiji što će joj nadoknaditi gubitak Kosova – smatra Les.
Komentarišući imenovanja izaslanika za Zapadni Balkan, kao i postavljaanje novih američkih ambasadora u Srbiji, BIH in a Kosovu, Les kaže da SAD definitivno pokušavaju da vrate Balkan na zacrtani kurs, odnosno modernizaciju i integraciju regiona u “zapadni tabor”, a da je jedan od načina i postavljanje novih ambasadora i izaslanika.
Ipak, smatra on ti i drugi napori SAD ne znače i da će uroditi plodom.
– Lokalni akteri kao što su Srbi i Bošnjaci u Bosni i Albanci na Kosovu protive se političkoj agendi Vašingtona, a EU okleva da integriše Balkan, što predstavlja dugoročno rešenje SAD za region. U međuvremenu, SAD su ograničene drugim međunarodnim problemima koji ograničavaju vreme, energiju i resurse koje mogu da posvete Balkanu i slabošću Bajdenove administracije kod kuće – rekao je Les.
Les pretpostavlja da će SAD uspeti da održe liniju po teritorijalnom pitanju na Balkanu, pre svega obuzdavanjem bosanskih Srba, ali da će se boriti da ostvare šire strateške ciljeve poput modernizacije i integracije regiona u EU, rešavanja kosovskog pitanja ili neutralisanja uticaja Rusije i Kine.
