Na radost svih đaka Srpske škole “Vuk Karadžić” u Sidneju, u prošlu nedelju počela je nastava u ovoj obrazovnoj ustanovi pri Crkvi Svetog Đorđa u Kabramati.
Posle zajedničke svetosavske radionice, koja je održana sedmicu dana ranije, sada su počeli i časovi po razredima.
Prvog školskog dana, u skladu sa temom izabranom za ovo tromesečje, najmlađi su učili nove reči vezane za školu, a stariji su se podsetili osnivanja prvih škola i početaka obrazovanja u Srbiji, a naučili su i novu pesmicu.
Nastavnici škole “Vuk Karadžić” kažu da su spremni za sve izazove koje sa sobom nosi radu u etničkim školama daleko od otadžbine, ali istovremeno pozivaju i roditelje i članove porodica svojih učenika da doprinesu u njihovim zajedničkim naporima da decu našeg porekla dobro nauče srpski jezik, kulturu i običaje.
“Podsećamo vas da nam je u ovom divnom, ali teškom poslu potrebna i vaša pomoć. Pričajte sa decom srpski u svakoj prilici, pomozite im da razumeju lepotu srpskog jezika, koju mi koji smo imali sreće da odrastamo u srpskim zemljama često uzimamo zdravo za gotovo. Možda naša deca neće u Australiji koristiti srpski svaki dan, ali će im znanje jezika pomoći da izgrade identitet i učvrste svoje korene bez kojih će ih, kako pesma kaže – vetrovi oduvati”, poručuju iz škole “Vuk Karadžić”.
Ova divna poruka ljudi koji čine velike napore da sačuvaju naš jezik i nasleđe u dijaspori, i to u ovom brzom, modernom svetu u kojem istinske vrednosti često bivaju zanemarene, svakako zaslužuje da se daleko čuje.
Njihov apel roditeljima odnosi se na sve srpske porodice širom kontinenta, jer je poslednjih godina došlo do očiglednog zapostavljanja maternjeg jezika u porodičnim domovima, mnogi roditelji sve ređe govore srpski sa svojim mališanima i sve se manje trude da ih nauče makar njegovim osnovama.
Ukoliko se trend nastavi, broj ljudi koji govore srpski jezik u Australiji opadaće sve brže, a sa njim i naše prisustvo kao organizovane zajednice.
Nestajaće i sve državne beneficije koje se u Australiji namenjuju multikulturalnom društvu, a brže nego što i možemo da zamislimo, potpuno ćemo se utopiti u jednoobrazno društvo i samo će prezimena (mnoga loše izgovorena zbog nepoznavanja sopstvenog jezika), poneko ime i krsna slava sećati da su Srbi nekada bili velika zajednica na Petom kontinentu.
Etničke škole u najvećim gradovima, pre svega u Sidneju i Melburnu gde su najbrojnije, zajedno sa nedavno otvorenim Koledžom Sveti Sava poslednji su branik očuvanja srpskog jezika, kulture i tradicije.
Zato ih sve treba zdušno i bez rezerve podržati, da uz njihovu nemerljivu pomoć deci usadimo ljubav prema sopstvenim korenima i pomognemo im da ne zaborave ko su i odakle su.
‘
