Da život može biti i te kako težak, najbolje pokazuje primer siromašne majke sa Peštera, koja muku muči sa dvoje male dece.
– Uvek smo bili siromašni i teško živeli, ali smo se borili i mukotrpnim radom nekako opstajali, mislila sam da će moj život, udajom i odlaskom u Sarajevo, bar malo promeniti nabolje i da će roditeljima Safetu i Hankiji laknuti, ali, kako to često u životu biva pogotovo ako ste loše sudbine, odmah nakon rođenja Amina(5) i Amine(2), sve je krenulo kako ne valja – priča Rijalda Haci, samohrana majka neobičnog prezimena (potiču od Hadžija) iz pešterskog sela Bioc.
Ovu ženu posetili smo nakon poziva komšija i apela da joj čitaoci Vesti pomognu.
Ona priča kako joj se brak raspao, a muž otišao na svoju stranu.
– Sa decom sam bez igde ičega vratila na Pešter, gde sa roditeljima živim i još teže i jedva preživljavam. Do sada se nikome nisam obraćala za pomoć, sada moram, zbog dece, posebno zbog starijeg Amina koji još ne govori, potrebno mu je lečenje i rad sa logopedima, a moji siromašni roditelji i ja za to nemamo mogućnosti – priča požrtvovana majka.
Njeni roditelji imaju samo pola hektara neplodne zemlje, staru kućicu i šest kokošaka, ne rade i nemaju nikakva primanja.
– Ni ja ne radim i nemam nikakve prihode, svi živimo u jednoj neuglednoj sobici, pošto deci treba mleka, dobre komšije su nam, da ne gladuju, pozajmile kravu koju ćemo uskoro morati da vratimo, situacija je baš teška, bojim se biće još teža, jer je sve papreno skupo – priča Rijalda i naglašava da bi siromaštvo nekako i izdržala, ali da je duša boli što ne može da se posveti sinu Aminu koji ima ozbiljne smetnje u govoru i kome su potrebni dugotrajno lečenje i rad sa logopedima.
Ova siromašna samohrana majka kaže da bi joj svaka pomoć puno značili i da bi, čim sakupi bar malo novca, krenula “od lekara do lekara” kako bi mali Amin što pre progovorio, nada se da on nema neko ozbiljnije oštećenje i da je samo potreban stručni rad sa njim.
– Deca i ja sanjamo bar jednu toplu sobu u kojoj bi mogli kao ljudi da živimo, ne znam da li će nam se ikada ispuniti želja, čujem da dobrotvori iz dijaspore, a posebno moji Pešterci, pomažu ljudima u nevolji, nadam se da će pomoći i meni, puno je Pešteraca u inostranstvu, a puno je i među njima dobrotvora – dodaje ova mlada žena koja se, kako kaže, ne bi libila nikakvog posla.
Pošto živi daleko od grada i fabrika, u pešterskoj zabiti za nju posla nema, niti će ga uskoro biti.
Svi u Biocu i na ovom delu Pešterske visoravni ističu da su Rijalda i njeni roditelji Safet i Hankija radni, skromni i pošteni ljudi koji zaslužuju pomoć, takođe naglašavaju da je Rijalda igrom zle sudbine došla u tešku situaciju, da je posvećena deci i da, uprkos bedi i siromaštvu, čini sve da ih prehrani i izvede na put.
Aleksandrine muke
Više puta do sada apelovali smo na naše čitaoce i druge dobre ljude da pomognu Aleksandri Sinadinović iz Zubinog Potoka na severu Kosova, takođe siromašnoj samohranoj majci koja, nakon tragične smrti supruga Mirka, jedva prehranjuje i školuje decu Lazara i Katarinu.
Ni Aleksandra ne radi i nema nikakva primanja, nema ni šansu da se zaposli, a samo za stan, struju i komunalije mesečno joj je potrebno bar 200 evra, pozajmljuje da bi preživela i prehranila svoje mališane.
Da ostane u zavičaju
Uprkos našim apelima, a i pozivima humanitarca Hida Muratovića, Aleksandru i njenu decu pomoć mimoilazi, duže od dve godine nisu dobili ni dinara. Pre sugrugove pogibije kupili su plac na periferiji Zubinog Potoka, Aleksandra se nadala da će im dobri ljudi pomoći bar temelj da započnu, ali je i ta pomoć izostala.
Ovo je još jedan apel našim čitaocima da pomognu Aleksandri da prehrani svoju decu i ostane na severu Kosova.
