Dvogodišnji Marko Magić iz Melburna priprema se za četvrti ciklus hemoterapije u borbi protiv opakog neuroblastoma. Za odlazak na preko potrebno lečenje u Ameriku prikupljeno je 100.000 dolara, ali je neophodno još 250.000
Od naše prve priče o Marku i njegovoj borbi protiv bolesti, objavljene u rubirci “Humanitarni most”, do danas je prikupljeno preko 100.000 dolara, ali to je daleko od potrebnih 350.000. Nada za Markov spas je vakcina za prevenciju širenja neuroblastoma, koju je proizvela njujorška klinika Memorial Sloan Kettering. Lečenje od ove bolesti je još uvek u eksperminetalnoj fazi, zbog čega Australija ne pokriva troškove lečenja, pa nažalost sav novčani teret mora da snosi porodica.
Na vratima porodice Magić dočekao nas je Markov otac Andrija, a majka Jelena je iskoristila priliku dok je Marko dremao da ode do prodavnice i kupi neophodne namirnice. Dok mališan spava, istovremeno prima infuziju i priprema se za sledeći ciklus hemoterapije, otac Andrija nas je podsetio na životnu dramu koja je počela prošle godine u aprilu.
Neobjašnjive stomačne tegobe mučile se tada jednogodišnjeg Marka. Odlazili su od lekara do lekara, i svi su ih uveravali da nema ničeg ozbiljnog i da će proći. I tako sve do decembra, kada je uoči drugog rođendana Marku iznenada pozlilo i kada je u kritičnom stanju prevezen u bolnicu. Hitno je operisan u Dečijoj bolnici, a tumor za koji je rečeno da je “niskog rizika” odstranjen je iz stomaka.
Međutim, ubrzo roditelji su primetili da Marko otežano hoda i hramlje. Tada su lekari promenili dijagnozu i rekli da se radi o infektivnom artritisu kuka, pa su mu prepisani antibiotici. Detetu je bilo sve lošije, primljen je u Dečiju kraljevsku bolnicu, gde je ustanovljeno da se rak vratio i priširio na kosti i koštanu srž. Tada je dijagnostikovana četvrta faza neuroblastoma. Lekari nisu imali previše utehe za Marka i roditelje, pa su im saopštili da u Australiji samo 40 do 50 odsto dece nakon terapije uspe da preživi ovaj oblik raka.
Svaki dan je novi izazov u porodici Magića, ne zna se kako će biti Marku, da li će imati bolove, kako se organizam regaovati. Pored svega, Andrija redovno odlazi na posao, starije sinove Aleksu (3) i Petra (7) mora da vozi u vrtić i školu. Ali kaže, njemu i Jeleni, ništa nije teško kako bi Marku obezbedili ozdravljenje.
– Srećni smo svaki dan kada smo zajedno kao porodica. Petar zna da nam je Marko bolestan, pitao nas je da li će da umre ili da li će biti bogalj. Mlađi Aleksa, ili kako ga zovemo Boba, koji će uskoro da napuni četiri godine, još ne shvata šta se dešava. Zna da su mama i Marko često odusutni od kuće i da su u bolnici. Trudimo se da se igramo sa njima, da im sve ugodimo, posvećujemo im svu pažnju, vodimo ih na tenis, druže se s decom. Teško nam je ali deci moramo da obezbedimo i normalan život – kaže Markov otac.
Sledeće nedelje počinje četvrti ciklus hemoterapije, a nakon toga još možda dva. Sve zavisi kako će reagovati Markov organizam. Nakon toga još i operacija, pa radio terapija, transplantacija koštane srži i imunoterapija.
– Videćemo kako će njegov organizam izgurati sve ovo. Nadamo se najboljem – s optimizmom govoro Markov otac.
Dok mališan spava, Andrija i Jelena pokušavaju i da preko interneta stupe u kontakt sa roditeljima dece koja se širom sveta leče na odelenjima onkologije. Čitaju nove medicinske članke, a sve u nadi da će za Marka koji pronaći izlečenje.
Lekari u Australiji pokušaće sve što je u njihovoj moći, a trenutno pokušavaju sa agresivinim oblicima hemoterapije. Nada je ipak odlazak u Njujork, gde postoji eksperimentalna terapija za neuroblastom koji je razvijen u ustanovi za borbu protiv raka. Eskperimentalni rezultati su obećavajući, a ove godine istraživanje ulazi u drugu fazu. Trebalo bi da terapiju primi do 260 dece, a moguće i Marko ako se do tada sakupi oko 350.000 australijskih dolara, što je za sada još veoma daleko.
– Da kucnem u drvo, Marko podnosi terapiju. Svaka mu čast kako se bori. Pitanje je da li bi nešto bilo drugačije da mu je prava dijagnoza ranije uspostavljena. To je takva bolest koja toliko brzo napreduje i možda u avgustu zaista nije moglo ništa da se otrkije – kaže Andrija Magić.
Odlazeći iz porodičnog doma Magića, na trenutak smo zavirili u Markovu sobu. Hrabri mališan je spavao s osmehom na licu. Roditeljima smo preneli želje naših čitaoca da izdrže i da su uz njih u ovoj velikoj borbi.
Činimo sve da usrećimo decu
Markov otac Andrija kaže da tek kada se ode u bolnicu i vidi patnja i bol dece, potpuno se promeni pogled na ceo život.
– Ljudi čuju i pretpostavljaju koliko je teško, ali dok ne odeš i ne provedeš nekoliko dana i ne vidiš koliko su ta dečica bespomoćna ne znaš kako je zaista. Ja mom Marku ne mogu da dam ni bubreg ni koštanu srž, iako bih želeo. Ništa ne mogu da uradim, osim da se trudim da ga učinim srećnim i svakog dana pomognem da uživa u životu sa svojom braćom. Moramo da se borimo i da budemo hrabri. Imamo decu i moramo da se borimo da im pružimo život – u suzama kaže Andrija.
Nada u pomoć države
Porodica Magić se nada da će i država pomoći u obezbeđivanju sredstava za Markovo lečenje u Americi.
– Uz pomoć naših zemljaka organizovaćemo nekoliko humanitarnih događaja i verujemo da ćemo dobiti donacije od raznih preduzeća i humanitarnih organizacija. Nadamo se da će nam pomoći i australijski mediji koji su već pisali o Marku i njegovom lečenju. Za sada imamo samo trećinu potrebnih sredstava za vakcinu i medicinski tretman. Nadamo se da će ipak pomoći i država da platimo smeštaj i boravak u Americi – kaže Andrija, uz uverenje da će njihov napor za lečenje sina pomoći i drugim roditeljima da ne moraju da prolaze kroz poteškoće s kojima se oni sada bore.
Toliko ima dobrih ljudi…
Australija ima program kojim se plaćaju troškovi lečenja i boravka u inostranstvu za bolesti koje ne mogu da se ovde leče. Program, nažalost, obuhvata samo pacijente za koje se proceni da “postoji relana šansa za izlečenje ili značajno produženje života nakon primljene terapije”.
Tokom poslednjih pet godina samo 10 Australijanca upućeno je u inostranstvo, a država im je platila troškove lečenja. Većina njih je boravila u Americi na specijalizovanim klinikama za lečenje raka. Međutim kada je reč o eksperimentalnim tretmanima, šanse da država plati lečnje su izuzetno male, zbog čega je porodica Magić odlučila da apeluje na političare da utiču na promenu propisa, kako bi deci poput Marka bila pružena još jedna šansa da se bore za ozdravljenje.
– Toliko ima dobrih ljudi na ovom svetu, i naših i Australijanaca i svih ostalih nacija. Bez pomoći i podrške dobrih ljudi bilo bi nam nemoguće da prolazimo kroz ove probleme. Često kao ljudi razmišljamo previše o materijalnim stvarima u životu, zaboravljamo da nam ništa od toga ne treba osim zdravlja dece. Na početku smo mislili da smo prepušteni sami sebi, da nam niko neće pomoći. Koliko smo se samo prevarili. Javilo se toliko iskreno dobrih ljudi koji žele da pomognu. To je nešto što nam daje nadu i snagu da izdržimo. Od danas šta god možemo da uradimo da izađemo ljudima u susret, uvek ćemo uraditi. Verujemo da će naša deca iz svega ovoga izaći kao dobri ljudi, spremni da pomognu drugima u nevolji – zaključio je Andrija.
